O Peri S. i još ponešto

17.9.2010 - dan mrmota

Još jedan "dan mrmota" za Peru proticao je svojim uobičajenim tokom od zaludnog crnotravisanja kod vuka, vozikanjem Beovozom po promo ceni kroz samo središte zemlje, bar se Peri tako sviđalo, jer ga je podsećalo na pustolovine iz nekih romana koje je čitao kao mali, pa se osećao baš važnim u moru beznačajnosti.
Elem, dan je bio sparan, mirisalo je na kišu a Peru je baš bilo briga što Srbija nema more.
Jer znao je Pera, imala je ova zemlja štošta što druge nemaju, belu kugu, crne hronike, ogroman broj nezaposlenih, veliku paletu javnih kuhinja gde se sa sasvim običnom kanticom moglo doći do besplatnog obroka, svecki poznatog siledžiju pod sponzorstvom države, paradu ponosa, pa je Pera mislio da ne bi bilo možda zgoreg das prijavi na tu paradu, jer znamo da je on veoma ponosit čovek, makar opet zbog onog osećanja iz detinjstva kad se ponosio svojom zemljom, pevajući joj himnu na školskim svečanostima.
Razmišljao je o tome i dok je otvarao svoj frižider na kojem je još uvek bila zalepljena nalepnica otpor iz nekog vremena, vadeći dva poslednja parčeta salame za "debeli" senvič i neko izlapelo pivo.

Pošalji komentar!

17.9.2010 - 12:33

Poslao/la Y

http://www.youtube.com/watch?v=xhaU9u6HjVU

http://www.youtube.com/watch?v=3M9wrLN_dV0

http://www.youtube.com/watch?v=w3uepvK6GyA

...zivi, zivi duh slovenski....

Permanent Link