O Peri S. i još ponešto

11.9.2010 - svinjarija

U Perinoj zgradi toga jutra osećao se odvratan smrad ljudskog izmeta. Tragovi su vodili od jednog lifta ka izlazu. Na osnovu izgaženih braonkastih mrlja Pera je, obzirom da je bio dobar forenzičar, ustanovio da je nepoznata osoba toga dana jela prilično mastan i jak obrok, da je najverovatnije popila previše i da je totalna svinja naseljena u ljudskome obličju. Jedva je u sebi zadržavao brižno i slatko pojedenu punjenu papriku, osećao je već nesvarene grumuljice pirinča na korenu svoga jezika i znao je da ukoliko brzo ne izjuri na vazduh , dovešće u pitanje svoju reputaciju baš pred komšinicom sa trećeg koja ga je povremeno pozivala na kafu a koja je gracilnim korakom, nabadajući se na svojim platformama prilazila, spremajući se na široki osmeh. Nije zakazao prošli put, znao je Pera, al znao je i da ako joj povrati u sise, sa uzbudljivim kafe pauzama je završeno. Stisnuo je svoj nos palcem i kažiprstom i pokušao da u svojoj glavudži vizualizuje neki mirisni predmet, čuo je za te trikove, al mu ništa sem beloga luka nije padalo na pamet. Komšinica je otvorila ulazna vrata pre Pere i naletela na njega dok se on još mrštio i pravio bolesne grimase. Osmeh na njenim botoks usnama počeo je da se gubi jer je ishitreno zaključila da je Pera zbog nje i njenog jeftinog parfema pretvorenog u znoj začepio nos i projurio pored nje bez uobičajenog nabacivanja.
Pera se prvi put obradovao zagađenom beogradskom vazduhu i po prvi put ga je udahnuo punim plućima, ko novorođenče, žaleći što mu propade prilika da popije još koju, malu,crnu, toplu i sočnu, zbog ljuckih svinjarija.

Pošalji komentar!