O Peri S. i još ponešto

9.7.2010 - pendrekaja do jaja

A pošto Pera ipak nije otišao u policiju kako dolikuje časnome čoeku ( znam ga još od detinjstva dok smo na begejcu pecali , on crvenperke a ja u večitom čekanju kapitalca), nego je samo svratio do Mice u trafiku po cigare, ova priča se nastavlja negde kod Vukovog spomenika gde se Peri da izvinete, pripišalo, pa pošto su u ovu našu seosku prestonicu javni toaleti uvek negde izvan domašaja, učinio mu se zgodan onaj podzemni prolaz. Mrak , vlaga, učmali mirisi od predhodne večeri, kombinacija gandže i piva, idealno mesto za izbegavanje velikih narodnih masa u akciji spasavanja sopstvene utrobe od eksplozije. Elem , Pera se kako dolikuje zavukao u najmračniji kutak i taman kad se dovatio svoje jedine svetinje i kad poče uz kičmu da mu struji poznat osećaj olakšanja, oseti nečiju čvrstu ruku na svom ramenu i začu nepoznat glas od autoriteta. A Pera poštuje autoritete. Te ispusti alatku tako, da onaj srednji mlaz odlete u nepoznatom pravcu praveći šare po zidovima prolaza u obliku slova S.
Srbija !- poviče Pera onako iskreno patriotski, ponosan na svoje delo i svoju domovinu, ali avaj, eto nevolje. Pandur koji ga je nepristojno prekinuo u raboti, nije shvatio da Pera i kad piša misli iskreno na svoju zemlju te izvadi pendrekaju te se okomi po njegovim leđima balkanskim.
Te večeri Pera je u svom stanu , vidno potrešen i uznemiren, jeo kačamak sa kiselim mlekom i na nacionalnoj televiziji posmatrao sličnu akciju sa pendrecima. Samo mu nešto nije bilo jasno i svu noć se pito zar nisu mogli da izaberu bolje mesto za pišanje od kladionice ?

Jutros je Pera prepoznao dve muve iz kiselog mleka u povraćku i nešto mu ih bi žao, onako...jer Pera, veliko srce ima.