Gotovo je, It just hit me. Da se razumemo, i ranije sam znala kada je gotovo, ali je uvek islo nekako postepeno. Prvo bi se pojavila sumnja, onda dodje poricanje. To je uvek bio proces dok se na kraju ne iskristalise ono sto je neminovno. Ali sada je doslo tako iznenada. Lezala sam u njegovoj sobi na njegovom krevetu, zaprepastena zreloscu te spoznaje. Usao je u sobu grickajuci indijski orah sa osmehom, mrmljajuci: "Vidi sta sam nasao." Nije bio svestan da je gotovo. Sve. Otislo. Nema. Zapalila sam cigaretu jos uvek zacudjena time da sve lepe stvari koje su postojale izmedju nas vise apsolutno nemaju vrednost. "Tamo je Surcin. Tamo lete avioni. A onamo je Maja, u blokovima." Zavrsila sam cigaretu. "Hajde da spavamo." "Da, hajdemo." Nije znao da je sve gotovo. I da idemo da sanjamo sam koji sam ja vec odsanjala. I probudila se iz njega.