Odlucio sam da se promenim. Od pete do glave. Od kraja do pocetka. Od danas cu da pricam natraske i da hodam unazad. Na rukama, kako bi bilo u potpunosti dosledno. Gledacu zatvorenih ociju i izdisacu vazduh. Grlicu rasirenih ruku. Ili jos bolje, ispitacu koliko daleko mogu da ih stegnem iza sopstvenih ledja. Kad pozelim nesto da kazem cutacu, a govoricu samo ono sto bih inace precutao. I sve sto pozelim niposto necu uraditi. Jer sve je pogresno i naopako. I ne razumem smisao svega sto uradim i kazem. E zato cu da se obesmislim do srzi. Do kosti cu da se ogolim i onda da se izvrnem naopacke! I taman kada se obesmislim do savrsenstva sve cu da vratim kako je bilo. Cisto da mi ne bude dosadno. Onda me upoznaj ponovo, jer, mozda me ovaj proces rasklapanja i ponovnog sastavljanja malo promeni. Mozda se neki delovi slucajno drugacije prispoje. Jer znas, bolim se i tesko se razumem i podnosim. Ali mozda ce tada sve da bude jasnije. Ili barem malo jednostavnije.