Tvoje oci su tamne i tvoj glas je odsecan. U sebi cujem kako mi sapuces bajke o tajnim svetovima i misli mi se pune duhovima iz carobnih lampi, vecnim ljubavima, sudbinskim predodredjenostima i sretnim zavrsecima. Ne, zavrsecima ne, ipak srecnim nastavcima do u beskonacno koje postoji u tom nekom tajnom svetu koji mi se stvara pred ocima dok ti pricas o necemu. Ne znam o cemu pricas. I nije da nisam zastala da oslusnem, ali ne mogu da cujem sta govoris dok mi sapuces u glavi na uho, blesane. Tvoje prsti grade nesto od vazduha, i odjednom na stolu se stvaraju kule i zvonik, otkucava sate koje smo vec proveli zajedno i mislim, dobro je sto vreme ne postoji i sto vecnost ne zavrsava, jer tvoji prsti slikaju horizont i malu kucicu kraj mora i svetionik kako se ne bismo izgubili u nasem beskraju. Obuhvatas casu i prinosis je usnama koje posle kratke pauze nastavljaju da se pomeraju i smesis se, i sapuces i smesis i sapuces.... A ja nastavljam da se ogledam u tvojim ocima i setim se Snezane cija je kosa bila "crna kao ebanovina" i razmisljam da je ebanovina boje tvojih ociju, da, mora biti da jeste... -...i onda sam se obukao u pitu od visanja, stavio radijator na glavu i krenuo na proslavu petnaesst godina mature na drugom prstenu Saturna. - Ahmmm.... - Posto me vec ne slusas, mogu li znati sta radis u oblacima? - Skacem...bez padobrana.