Začuđavam sebe u poslednje vreme. Postala sam senilna. Kad pokušavam da se setim nečega što mi inače nije teško da se setim, potpuno se zablokiram. Setim se nečega u trenutku i posle par sekundi i to zaboravim. I nerviraju me ove promene vremena, mnogo zamaraju. Jedva stojim na nogama i bole me leđa i vrat. Ko baba neka sam. Došlo mi je stojeći da spavam u trajvanu danas. Neki lik je čak zaspao pišući poruku i posle mu je telefon ispao. Šta ako ja završim kao taj tip? Ili još gore - kao njegov telefon? Kako je neki lik juče vozio trojčicu, BUKVALNO JE IŠAO BRZINOM SVETLOSTI. I was like: WHOOOA, I CAN SEE FOREVER!!!! O: Ja neću, ja ne odobravam da se menjaju tramvaji u septembru. Oće da uvedu neke hajtek vajfaj kuracpalac sa kamerama i Isusovom levom čarapom tramvaje iz zemlje Seranovih i Pakovog sveta (OMG, TAKO MI SE GLEDA UN PASO ADELANTE.). Ja neću te tramvaje. Ja volim ove crvene, zelene i plave oldskul tramvaje. ONI HOĆE DA ODUZMU DUŠU GRADSKOM PREVOZU :'(. E PA NE MOŽE TAKO. Ja ću lično da protestujem kada budu uvodili nove trajvane. Sad je štrajk ionako u modi. YOU MAY TAKE OUR LAND, BUT YOU CAN NEVER TAKE OUR FREEDOM. YOU'LL NEVER TAKE ME ALIVE!!! YOU HAVEN'T SEE THE LAST OF ME. NEDAMO MOSTOVE! NEDAMO MOSTOVE! Nego, where was I? U poslednje vreme mi ljudi postavljaju mnogo glupa pitanja. Šta vas, koji kurac, zanima zašto ja radim neke stvari, pa ni ja ne znam zašto radim nešto, genetika valjda, DA LI ZNAM?! Pojma nemam zašto tresem nogama ili lomim prste ili mi drhte ruke. Neurotična sam a neurotični ljudi to rade. Zašto sam neurotična? Samo Isus zna. To mi je u genima, jebote, genetika je čudo, hura za genetiku! Mama mi je neurotična, pa moram malo i ja. Ako može ona mogu i ja. A najviše mrzim kad me neko pita zašto ćutim. Ljudima je čudno što sam ćutljiva, e pa meni je čudno što neki nisu. NOT. Zabole me ko ćuti, a ko ne. Mada preferiram u svom društvu ljude koji manje pričaju. I ŠTA LJUDE BOLI KURAC KAKO JA HODAM?! OOOOO ISUSE, PA DA LI JE JEBENO MOGUĆE?!? I eto zašto ja više volim da se družim sa što manje ljudi. Koji će mi neko ko će non-stop da mi drobi o nekim nebulozama, pa ja sa zidovima vodim bolji razgovor, oni bar ne postavljaju pitanja. I moj brat poskakuje dok hoda. I ja. Takvi smo. Živčani smo, jebote. On hoda kao jebeni slon, ja uništavam sve što dotaknem. On ne razmišlja pre nego što nešto uradi, a ja sa namerom uradim ono što ne treba. Mi smo štetočine, štakori i žohari i rođeni smo da pravimo štetu. Moja dva druga su se jednom svađala ko je pametniji, mravi ili pčele i na kraju su zaključili da su bubašvabe najveće Đure od svih insekata. Šta sam ja ono htela da kažem? Zašto ljudi slave glupe rođendane?! Ja želim da mi roditelji zabrane da idem na rođendane i da ih slavim. ZNATE LI VI LJUDI KOLIKO TO SVE KOŠTA?! Jebote, mogu pare da sačuvam za sebe i za ono što meni treba. Mrzim da kupujem poklone. Ja čak ni ne tražim ništa ni od koga, šta god mi treba sama ću kupiti. Ne sviđa ti se moj poklon? JEBI SE. Materijalističke kurve. Šta će tebi poklon, ti si ionako buržuj, realno? Bogati ljudi samo gledaju da uzmu pare od siromašnih. KOJE PARE?! Oduvek sam osećala neku mržnju prema bogatim ljudima, ni sama ne mogu da objasnim zašto. U stvari mogu. Ali me mrzi da pišem o tome. Moji prijatelji su samo oni kojima nešto fali, da se razumemo. 'Ajd uzdravlje.
|
Poslao Anoniman
01:04, 13.2.2011