Sreci nigde kraja!!!

Monday, October 20, 2008 - Tuga njezina

Eto,samo je uletela u sobu noseci sa sobom parce papira-svezeg fotokopiranog.Pruzila mi i kaze-podseca me na "tvoju situaciju". Samo znam da je to deo iz jedne knjige,ne znam joj ni naziv:-((

Pa kaze...

"....Ali,svojstvo u cijem su okrilju postojale Selmine osobine i narav bila je tuga,duboka i bolna. Tuga je bila nevidljiva traka koju je imala na sebi. Zato je bila lepsa, ostavljala je snazan utisak i bila, tim vise, drugacija. U njenom tkanju bila je oslikana njena dusa, kao konture procvetalog stabla u jutarnjoj magli. Tuga je moj i Salmin duh povezala po slicnosti, jer smo oboje na licu onog drugog videli sopstvena osecanja, a u glasu osluskivali sopstvene tajne, kao da su oboje Bogovi stvorili kao polovinu koja se s onim drugim delom cistotom spaja i postaje potpuno bice. Odvojice se od njega i osetiti bolni gubitak u dusi.

Tuzna dusa oseti olaksanje kada se spoji s drugom koja slicno oseca, kao sto se u tudjini stranac sa strancem nalazi. Srca koja tuga zblizi ne razdvaja radost i njena ispraznost. Nit koja u tuzi spaja jaca je od onih koje radost i sreca izatkaju. Ljubav koja suzama ispira oci ostaje cista,lepa i vecna!!"

Komentara (1) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link

Friday, October 10, 2008 - Run away

Sta je to sto nas cini, drzi na okupu? Cuva nasa cutanja, uspomene, inepcije, gorke krivice...misli lutalice?

Zasto nestaje taj glas koji odzvanja u nasoj glavi, i pokusavajuci da nadje kapiju biva zarobljen u zaboravu?

Ko smo mi? Sama ljuska,obojeni raznim bojama, markirani oziljcima iz ratova, detinjstva, nepaznje, ljubomore, borbe...

Mi smo samo pokretne sredine, vecno zarobljene u mesu nasih predaka. Ograniceni imaginarnom linijom dugih korenja iz proslosti, koje smo deo-samo preko krvi i mesa.

I to ne bi trebalo da bude vazno, ali nekima jeste...

Komentara (3) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link

Thursday, October 9, 2008 - Vozovi

Vec nekoliko veceri-vozovi.

Trenuci posle ponoci su mi veoma dragoceni,jer ih provodim u drustvu cenjenih izdavaca s upaljenom lampom koja mi gori celo i osvetljava bele stranice knijga.Ali nije to sve.Podrsku pruza i vrela kafa,koja stoji tek da zamirise--inace je ne pijem.

Pogledam kroz prozor bez zavesa, i mrak je sve sto stoji...vidim i svoj odraz. Devojka ubledelog lica,izgubljena u recenicama....umorna.

Tamo u dubini,u daljini cuju se vozovi...Prolaze,odlaze.

Mame,ili odvracaju? Ne znam,nepoznato mi je.

Gledam u tamu koja grli,i zamisljam vozove kako hitaju.

I mislim na tebe,tek da ti kazem.

Komentara (2) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link

Monday, October 6, 2008 - Zar je 5 minuta dovoljno?

Vatreni prizor stvorio se ispred mojih ociju dok sam ih trljala,sva umorna,malaksala...

Pokusavala sam da ih zadrzim otvorenim,dok se horizont vatrenih boja pruzao preda mnom.Ne,nisam sanjala.

Barem se tako nadam. Moji snovi ma kakvu slobodu imali,nesto takvo nisu mogli stvoriti.

Horizont ispunjen jarko crvenim bojama,koje se prostiru iza ogromnih kuca.A iznad moje, nebo plave boje, dok su oblaci navlacili te crvene odore. Nakon samo pet minuta divljenja,sve se ugasilo...

Zatamnelo...oblaci sivi,poneki beli odsjaj...a na horizontu,samoj ivici ljubicasta,misticna...Pale se ulicne svetiljke,i pruzaju poslednji pozdrav svetlosti dana.

Komentara (5) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link

Sunday, August 24, 2008 - Pitam,da ne skitam

Dospem nekako u stanje neizgovorivosti, u trenutku kada bas treba da reagujem,iznesem svoje stavove,pobesnim,razbijam,placem...bilo sta,a ja mumla. Usne se ne micu.Mir.Tisina. A u meni oluja.Treci svetski rat. ON i ja. Izgleda on pobedjuje,jer me postepeno,na siguran i prevrtljiv nacin povredjuje,a ja obican laik,ostajem nepokretna posuta i obavijena njegovim recima,teskim kao olovo. Kako bi prekinuo ovo cutanje,jer verovatno primecuje situaciju u koju me je stavio,postavlja mi pitanje i menja temu. Tek tako znak "?". A ja i dalje pod utiskom,i u fazi nepokretnosti. I sto bih nesto rekla,ne znam sta. Pokusavam da se setim nekih jakih reci,sa sto manje sadrzaja,kako bih mu na "mudar"nacin stavila do znanja kako se osecam,sta mislim. Ali baksuz je baksuz. Moj mozak u grcu. Samo mi gluposti padaju na pamet,pa onda ja remain silent. Nesto se mislim ak' cutim ispascu pametnija. I sto vise sad odlazem odgovor,jer mi je potrebno vreme da izadjem iz onog cudjenja,nemicanja,praznine...zevanja...i kako bih svarila nesto preko usana, i mozda ce nekim cudom,dok ja varim i te stvari, covek shvatiti jelte,sta mi uradi. Pljesnem se preko obraza, dodjem k sebi (kao), i dam odgovor na glupavo pitanje,koje je sada krivo za skretanje meni bolne ti teme. A nemam hrabrosti niti reci da je pokrenem nanovo. Maler. I tako povucem svoje trupe,moja avangarda strada. Imam jos nekoliko linija vojnika. Samo se pitam koliko ce ih jos pasti, i nadam se da zadnja nije srce...

Komentara (1) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link

Friday, May 30, 2008 - Naci ces me u zaboravu....

Poznaces me po mutnim ocima,
izgubljenim koracima,
ranjenim snovima i tihim jecajima.
Da, to cu biti ja.
Nemirna zena, pokraj drugih
ulogovanih vojnika, trazeci svog.Vristeci, dozivacu ime tvoje.
Ja sada bas tebe trazim.
U skrivenim nocima, u zvezdama,u krvavim rovovima,
u blokadama, pepelu, vatri,
izgorelim oblacima, mutnoj prasini...

Komentara (0) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link

Monday, May 12, 2008 - ALo,ALO

Evo odlucila sam da kazem ovo javno (kako god) da se veoma cesto pitam ima li ovo sve poentu!!
Cemu zivot. Nisam srecna, i ne mogu da se setim kada sam zadnji put to bila. I ne znam ni sta bi to moglo da me ucini srecnom.Huh... Moze li to da promeni samo jedna osoba,koja je daleka nekoliko hiljada svetlosnih godina?Koja izaziva neki nemir, i podstice lutanje misli...a isto tako ogromnu tezinu bola.
Zato pitam Vas, da li ste srecni? I otkrijete mi tajnu.Je li to mozda 10 iz najtezeg predmeta na faksu, pogled plavih ociju upucen samo vama, zagrljaj najboljeg prijatelja, pogled koji vam pruza zabranjena planina??
Na pitanje "SRecna li si sinak?" odgovor sledi "Pa onako"...Blago li se tebi, pomislim.
Mene kao da neko lupa mokrom carapom uglavu, i izgovara "ARe we there yet,are we there yet?"
Uzaludno, i mrzovoljno ponavljam, "Ne, nismo". Osvrnem se na proslost, BLANK!!! Nicega!
Ne, nisam u depresiji, nego jednostavno imam takvih momenata u svom monotonom zivotu, kada me osine ova mokra carapa!
Posaljite komenantar, obelodanite izvor vase srece, mozda i pomogne!!

Komentara (5) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link

Sunday, May 11, 2008 - Si parla italiano?

Važno li je...?
Toliko različitih jezika, navika, shvatanja...pogleda, ljudi...
I kada izaberemo onog pravog, pitamo li se koji je jezik najbolji za reči "Volim te"?
Meni se zanimljivim učinio italijanski, srpski mi je nekako istrošen.
"Ti amo" ....Pričati na italijanskom o ljubavi daje joj neku novu notu.

"La vita è bella, quando l'amore è reciproco"
(Život je lep, kada je ljubav obostrana)

Ostaje još samo da naučim italijanski, a za ljubav ćemo lako ...

Komentara (2) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link

Monday, May 5, 2008 - Niko kao ti

Slatko i bolno čekanje nedostižnog.

Nerazumljivog, željnog, beskrajnog...

Nedostižno je sve, i sve želim da imam.

Kako ume da zaboli dodir nedodirljivog.

Nevidljivo,neshvatljivo.

Možda si to sve ti, jedan kutak u mojoj glavi.

Zabranjeni raj, i neutešna oluja u meni, skitnica mojih misli, željna mira...

Pokvarenih signala koje rado primam, a teško tumačim.

Brze reči, brza slova imena tvoga jasno i glasno izgovorim.

Želim li da nestaneš?

Da se izgubis iz slatkih mastanja moje samoće?

Sve je tu, samo tebe nema.

Nezaustavljivo je lutanje moje. Nedodirljiva je tama koja je postala deo moje slobode.

I ti još vrištiš i vapiš izgubljen u lavirintima mojih misli!!

Komentara (0) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link

Friday, May 2, 2008 - Prelepe plave oči :-)))

Baby, blue eyes:-))

I'm haunted by this photograph,every time I look reminds me on inaccessibly...

I can't sleep I think on you, I need to tell you.....all I want you to know, and what I hide.
Is it too late, or is it too soon...?
Should I dare to tell you...?
I could swear I know those eyes, a picture doesn't lie...
I saw somewhere those eyes, long ago.
It could be you...