"Ne lažem te. Ja izmišljam ono što mora postojati, samo ga nisi jos otkrio, jer ga nisi ni tražio." https://www.blogoye.me/leyla/ sr Fri, 17 Jul 2026 11:39:53 +0200 BlogOye! “Koliko dugo se nismo culi?” -“Ne znam, nekoliko dana.” (Laz. Znala je tacno koliko dana su zaratili daljinama i otkad joj tisina lupa o zidove. Ali mu je ocutala.) Znate, ljudi se obicno plase tisine, ali ona ne. Volela je tu bol koju joj je nanosila. Sedela bi na krevetu i videla njega za kompjuterskim stolom, kako plavim bistrim okicama zmirka trazeci pesmu koja ga podseca na nju. Zatim bi njegov smeh preplavio i obojio zidove u boje zdravog zivota. I primecivala bi kako jedino pod svetlom njenog lustera, koje je inace vrlo lose,(zbog kog je ocoravila, jer je na njemu okaceno brdo stvari koje bi joj smetale dok sredjuje sobu) , taj njegov oziljak na donjoj usni u desnom uglu bio vidljiviji nego ikad.  Njena soba je mirisala na njegov miris i ona bi taj parfem prepoznala u prevozu, na ulici i uvek bi joj barem jedno oko zasuzilo. Znate, on zapravo nikad nije bio u njenoj sobi, ali bi ga ona uvek videla. Zbog toga ona i toliko laze. Mon, 06 Sep 2010 15:28:00 +0200 https://www.blogoye.me/leyla/81233/ Sanjala sam da sam iscepkana na delove, koji su bili rasprsteni na razlicite strane sveta. I svaki delic moga bica je zeleo razlicite stvari.  Iako su poticali od jednog istog vecnog tkiva, uticaji daljina su nadmudrivali generacijske uvezane niti proslosti i kodova. Nismo vise bili jedno, rastregnuta po svetu sam tumbarala u raznim oblicima, al je svaki od njih nosio natpis moga imena. Bila sam svuda. I bila sam svako. Toliko ljudi se gomilalo u jednom coveku, svaki zeleci da potisne druge,  da na kraju dana opet nisam uspela da budem svoja. Fri, 25 Jun 2010 22:31:00 +0200 https://www.blogoye.me/leyla/78994/ Nisam te ja zaboravila, samo te cuvam duboko u zaboravu.   Ti i ja smo uvek pricali jednim istim jezikom. Jezikom srca. I kad bismo presli na maternji, nastao bi taj gorki nesporazum. I miss you so... that can't be described with words.   Last Christmas   Fri, 02 Apr 2010 17:11:01 +0200 https://www.blogoye.me/leyla/77023/ *Svako zeli “Sutrasnje Jutro” za sebe… A ja se ipak nadam da ono hoce pored mene da se budi... *** *Nikad se nismo sreli nas dvoje. Mada su nas mesta spajala, a vreme razdvojilo… I to bas ona mesta na kojima si ti cekala, a ja cesto bio cekan. I ako ti samo malo zakasnis, a ja uzurban poranim… mozda ce nasem uzajemnom trazenju doci kraj. Tue, 23 Mar 2010 16:49:00 +0100 https://www.blogoye.me/leyla/76839/ Srce boli i place.. a ja mu pevam. TRazim pesme po winampu i kapiram, koliko sam se otrovala. Jbt. Treba mi nesto  happy a sve su pesme zalopojke. Svaka pesma koju pustim ima svoju istoriju i podseca me na sve ono sto zelim jako da potisnem i izborim se sa prosloscu…Svaka pesma me podseca na po jednu osobu… koja mnogo boli, a opet sve te osobe su Ti. Ipak je od danas prolece. Ne valja umreti danas. Ostavimo to za sutra. Sat, 20 Mar 2010 10:16:00 +0100 https://www.blogoye.me/leyla/76772/ I wonder what you're doing, wonder where you are. Let me know just how you feel, cause I'm lost without you.  Sat, 06 Mar 2010 13:25:00 +0100 https://www.blogoye.me/leyla/76375/ Never alone I wish I was wind... to kiss your forehead each day. I wish I was shadow... to follow you everywhere. I wish I was darkness... to hug you during lonely nights. I wish I was moonlight... to shine in your eyes. I wish I was sunlight... to kiss your skin. I wish I was thought... to be in your mind. I wish I am silence... to make you company... Cause being human today, tomorrow just... isn’t working for me. Fri, 05 Feb 2010 13:30:00 +0100 https://www.blogoye.me/leyla/75312/ Imam samo 20, i ja sam samo jedna. Dokle to da mi bude izgovor? Ne mozes da bezis od reci, od vezanih rodjendana i urezanih slika koje njisu za tobom, ma gde god se uputis. Uvek ces biti, ona titula koju si rodjenjem stekla, ma koliko se mazila, pazila, mudrovala… vezivace te za sve ono uz sta si odrastala, a nikad nisi volela. I zato kad odlazis, ti se zapravo ne oprastas… ne mozes mu pobeci. Predrasude, poistovecenje, snishodljivost, … oblikuju te dok si ziv. Neces biti ono sto pozelis pa i kad  ga ostvaris. I da sjajis uvek ces biti bara, jer si iz nje i potekla.  Glavu sagnem, dok tumbaram sokacima zivota, i lazem sebe onako laicki, da sam borac i ako se osvrnes, nijedne markere i orijentire moje proslosti neces naci. Ja sam nova, kud god da krenem, o meni tesko da ces saznati putem slika, pejzaza i mapa. Nevidljiva za proslost, a vedra za buducnost. Sun, 06 Dec 2009 15:11:00 +0100 https://www.blogoye.me/leyla/71654/ Ali kad se ugase lampice meni se volja poklopi, vracam se svom sivilu od koga bezim trceci ka tvom imenu. Kao da zivim, i ispunjena sam, samo kad oboje sijamo. I dok smo oboje tu, da ti kazem kako sam i danas, kao i svaki dan pre,  redovno mislila na tebe. Kad okrenes ledja prvi, ubijes me. A i ne znas to. Ti zvaces moje srce… ja zvacem tvoje mane. Laku noc, lepo spavaj. Sun, 22 Nov 2009 23:10:00 +0100 https://www.blogoye.me/leyla/71113/ Najbednije potrosene suze bivaju prolivene usled neuspeha –vaseg, u pokusajima da promenite drugog. Prevaspitate, usadite neke moralne vrednosti, principe,  u mozdane komore osobe do koje vam je stalo. Zelela da ga prizemljim mom tlu, da dise kako ja to radim, i da se gusi na nacin koji meni jos ne prilici. Dati superiornost koju ni sama nisam imala u sebi, ali presadjivala iz nevidljivih-fiktivnih, skrovista. Dosta krvi, umora, znoja, napora, razocaravanja, ulegnuca zahteva takav skup i nimalo naivan poduhvat da bi rezultirao-nemogucnosti-mission failed. I kako da mu kazem, da sam se usudjivala na takve radnje, vrsila krisom,nadala... da ce se vremenom prilagoditi mom ritmu, ma MENI! Izgleda da se ovaj primerak humanoida ne moze odcepititi od svojih ubedjenja gradjnena na meni pogresan nacin. Ni makaze protkane vremenom ispiranja mozgom, nisu uspele da iseku tu nit koja ga je vezivala za njegove korene... roditeljska ubedjenja, okolina, naivnost, bezobrazluk iz detinjstva, razmazenost, nehumanost, usamljenost i misli-trule, pobedjuju mene. A ja ovako neiskusna htela macem da odstranim sve sto ne valja njegovoj licnosti, i rupe popunim toplim stvarima. I imam osecaj da se od mene to i ocekivalo, da zadam udarac hitnih promena na pomenutom objektu, al’ ja sam jos nezrela zivotinja, s’ 20 leta ne bi trebalo da se usudjujem na ovako opasne operacije. Zakljucak: plavooki humanoid ne daje vitalne znake pristanka i zainteresovanost na projekat dvogodisnjeg rada. Savet: ne menjaj druge, pogotovo ne muske-uzaludno utroseno radno vreme! A mozda opet, je ovo bio primerak koji se opirao, mozda sa godinama postanem iskusnija i rezultat bute fatalan po njih ;) Fri, 31 Jul 2009 22:11:00 +0200 https://www.blogoye.me/leyla/67044/