Sunday, May 24, 2009 - Pop-up

Volela bih da se zabijem u neku sobu gde nema rupa.

Rupa secanja, gneva, mrznje

Gde njihov glas ne dopire, lupanje vrata, svadja i naivno kao i do sada zivim u svojoj hiperrealnosti.

Da se zaletim kao malo dete i pobegnem u mrak koji ce me lagano progutati-ne zauvek,ali privremeno-preko mi je potrebno.

Ovih dana mi nikako nije jasno kako to da su neki ljudi srecni.koji su to pokretaci koji rade prekovremeno a do mene ipak ne dopiru.

Mozda su zahuftali strategijom pauze,pa bas na mom prelomu odluce za ubrzani pad.

I ono malo sto me je drzalo pribranom, i optimistickom vise mi ne daje nadu,vec samo sarkazam iskazuje,odbacivanje,puk govor bez reci,meni bitnih bas kao nekad-secas se?

I ja da sam neki covek,ovo bih sve rekla nekome u lice,a ne zadavala bolove jagodicama nad dirkama, i gorela dlanove od vruce baterije...Ali jbg.zivot sucks at least mine.

Bas sam malopre zapazila,kad se ugase ulucne svetiljke-zvezde se jasnije i svezije vide.

Mozda isto tako i sa mnom.Mozda je ipak sav ovaj mrak,i pesimizam potreban kako bih uocila nesto bas iza ugla,ili jos gore nesto sto je preda mnom odavno,ali cami i cuti cekajuci.

Probudite me bas pred smak sveta....to mi sad zvuci primamljivo.

Friday, May 1, 2009 - Mrak..

Da bih ti objasnila sebe(svoje postupke), prvo ti razumi mrak sta od mene pravi.

Kako da kategorizujem mrak,kad sam i za a i protiv.

Stoga evo kratka lista:

ZA:

Savrseno se uklapa u moje unutrasnje bice.Misticno,cutljivo,nepomicno u trenucima vremena,zalutalo,mozda i ranjeno.

Odrazava moju unutrasnjost,nezasicenu oluju-burnu a tako tihu.

Ne narusava mi tisinu,cak je podstice bas onda kad mi je preko potrebna.

Kad sam u tom balonu mraka-sve je dozvoljeno(u smislu da sam i ja jednako dobra kao i drugi,cak iako nas par stepenika deli do istog prestiza).Sutra je veliki dan,i tako blizu. Nadomak. I ta tama mi dozvoljava da sanjam optimisticki u vezi danima koji nadolaze.Tada se sve cini tako jednostavnim,ostvarljivim.E bas sam tu raspolozena za dzinovske precenjene planove,dok su moje mogucnosti slabe. I sve to dovodi do opasne iluzije koja podstice tu neku moju unutrasnju sigurnost.

PROTIV:

Sama sam.

Ta cutnja-moja i njegova, me ponekad i zaplasi.Strah je cuti samo sopstvene misli i otkucaje srca.

Asocira me na kraj (zivota-rutine, snova,nadanja,obaveza-doduse neispunjenih, ukratko pesimizam).

Ceo moj svet postaje samo ono sto vidim-tj.nista.

Neke stvari odavde su kontradiktorne,podrzavaju i za i protiv, deluju oba faktora.Ali sta cu. Takva sam ja.Neodlucna.