Moja majka me jutros rano probudila telefonom u 11 sati, ko da nije normalna.

- Spavaš mila?

- Ko ja? Ma neee mama, taman posla? Perem sudove. A koliko je sati?

- Ee super, sedam na taksi i dolazim na kafu! Može? Donosim burek! Hoćeš s mesom ili sa sirom?

Odmah sam shvatila da tu nisu čista posla i da joj nešto gori pod nogama, jer nikad kod mene ne doleće s drugog kraja grada tako rano i to taksijem. Grize me savest u odnosu na nju, rođendan joj je bio pre dva dana, nisam joj ni poklon kupila, samo joj čestitala telefonom. Zatekla me nespremnu. Dok sam onako sanjiva oprala sudove i dozvala se k sebi, evo nje već na vratima s pola pekare u kesi, vesela, priča ko navijena, doterana ko za pozorište, ko da nije prevalila ni šezdesetu, a kamoli sedamdesetu.

- Mamice moja najdraža i najdivnija! Vodim te posle po radnjama da ti kupim poklon za rođu, oprosti pliz, nisam stigla, znaš! Ma bolje da ti izabereš, da ne omanem nešto...- vajkam se, a znam da će me koštati mnogo više nego da sam to samostalno izvela, al šta ću, dockan je.

A ona se uozbilji odjednom, stiša ton, uzima tašnu, promenila izraz lica, stav, držanje tela, intonaciju, sva se pretvorila u konspiraciju, izvadila neku kutiju iz tašne i drži je u rukama, a sve joj nešto neprijatno, spušta pogled, smeška se bleskasto, vidim nije joj lako.

- Ne, nikako, dobila sam ja super poklone za rođendan srce, nemoj da se time opterećuješ! Znaš da imam divne drugarice Dragicu i Ljubicu, i verujem da su se mnogo potrošile na ovaj poklon, donela sam da ti ga pokažem... nego, malo mi neprijatno...

Vadi iz kutije dildo. Pravi pravcati dildo, bogte! Arteficial dick ili veštački kurac, luksuznog pakovanja i dizajna, xl gabarita, od najboljeg gumificiranog želatinoznog silikona, multispeed opcija, veličanstvene izrade, reljefne obrade, pink boje, poluprozračan! A ja? Zanemela!

Ne što nisam očekivala da bi to ona mogla koristiti, jer stvarno ni u snu ne bih poverovala, nego što mi njime iskopa oči, što ni u snu snova sanovnika ne bih pomislila. Drugim rečima, frapirala me keva usred podneva, jer nikad o tome nismo ni pričale, a kamoli razmenjivale iskustva. Pogladila ga je rukama nekoliko puta, ali mi nije promaklo kako ga je ostavila na sto između naših šoljica za kafu s nekom nelagodom, s nekakvim gađenjem na licu.
Aha! Pomislim, i skontam da hoće možda da ga se reši, da mi ga pokloni, pa sam se već unutar sebe poradovala, ali prerano.

- Meni je on veliki, da prostiš! Ne mogu ženo ni glavić da mu uguram. Nisam sklona samopovređivanju, znaš valjda, pa bi ga zamenila u radnji, al ne smem da kažem onim mojim blesušama šta me muči, da se ne blamiram, a želim da imam isti ili sličan ovom, samo manji, neke prirodnije boje. Ova pink mi smeta. Vidi kako je drečav, neprirodan i ogroman. Vidiš, ovde piše xl sto znači da imaju i manji broj... možda midium?

Pokazuje mi i uključuje speedove, hvali njegovu multifunkcionalnost, izradu, kvalitet i dizajn. A i probala je, pa zna. Još uvek sam u šoku, trepćem s odobravanjem, i govorim wow! yes! ahaaa... i... daaaa... a rado bih ga odmah u svoje ručice, al moram da kuliram. Osetno sam se polakomila, a ona nastavi:  

- Šta ću s njim? Kad bih ga vratila u sexyshop i zamenila, bila bih najsrećnija, nego kažem ti nemam račun, pa sam se ponadala da možda imaš neki manji? Manjeg obima i dužine. Da se menjamo? Ako nemaš, ajti dam ovaj, a ti meni kupiš neki drugi, manji, negde... mislim ako si već mislila da mi kupiš poklon... mislim ne mora, al samo razmišljam...

Psnu mi kafa iz usta, preseče me dim u plućima. Kašljem i smejem se, oću da se udavim, a smešno mi, nikad luđe, oću da puknem.

- Oprala sam ga alkoholom, čist je ko suza, života mi! – dobacuje keva, kao da bi sad to, i samo to moglo da me pokoleba.

Uzimam spravu u ruke, merim mu težinu, miris, kakvoću, snagu voltaže, silikonsku površinu bogatu mrežom žilica i nabora, i kažem značajno:
«MOŽE MAMA! Odličan je! Imam čak i rechargeble batteries i punjač, nema frke!»

Odem do spavaće sobe i s vrha ormara dohvatim kutiju gde stoje moji. Tipovala sam na jednog od mojih najstarijih, prost, gumenko, koji zaista nije loš, al nema vibru i nije multipractik, starija generacija još s kraja 80-ih, prevaziđen model, omanji, al korektno naglašenog glavića, može da se koristi i u vodi, u kadi, nije na struju, pouzdan, lak za manipulaciju, lako se pere, ekonomičan. Nisam ni dovršila prezentaciju objekta, kad mi ga je ščepala iz ruku i rekla oduševljeno:
- Divno! Znala sam! Baterije su bespotreban trošak. Znaš i sama da mi je penzija mala.

- Znam mama, - rekla sam, - drago mi je što ti se sviđa... Ovo je naša najbolja razmena zadnjih godina. Nego da mi kažeš nešto iskreno!

- Da? – upitno će ona.

- Da li ga menjaš zbog dimenzija ili boje? Nešto si mi sumnjiva...

A ona pocrvene u trenutku, uzdahnu par puta, vidim baš joj neprijatno:
- I jednog i drugog. Ne mogu bre ljubičastog da trpam u sebe. Ko sa... ko sa.... nekim... vanzemaljcem, ili veprom... Bože me oprosti.

Nisam više izdržala, prosula sam se od smeha:
- Jao kevo pa ti si rasista!? Ti si seksualni rasista elienofob!? Jao koje razočarenje... Ne mogu da verujem. Pisaću o tome, to je neoprostivo... Al ipak neću! Da si mi živa i zdrava! Mnogo ti je dobar dildo, extraclass, kupila si me za sva vremena, majčice moja najdraža!

I padosmo jedna drugoj u zagrljaj, izgrlismo se radosno kao najbolje prijateljice, ja s mojim novim djokom u ruci, dok me ona obgrlila s mojim starim. Odjednom začuh glas iza svojih leđa.

- Vi ste bakute skroz poludele koliko vidim!

Bila je to moja ćerka od 17 godina koju smo probudile grajom.

- Slušam vas zadnjih 10 minuta i ne mogu da verujem čime se bavite. U kojim sam izopačenim uslovima... među perveznjakušama... a treba da postanem normalno formirano seksualno biće.

- Ma nemojte gospojice!!! Uf što ste fini!! Izvinite na lošem primeru!!!
Povikasmo u glas, al se ne suzdržah da dobacim:
– Da si se više ugledala na nas, a manje se jebala okolo bez kurtona, ne bi te snašlo to što te snašlo i sad plus ovde moram još i tvoje kopile da pazim!

Fuck Demn Shit! Ona se okrenu plačući, utrča u kupatilo i zaključa se, a onaj mali gremlin, njen sin Justine - Džastin, moj unuk od godinu dana, nepriznati praunuk moje majke, probuđen našom vikom, nadade se u zaglušujući plač ko pokvarena sirena.

Moja ćerka glupača se uvek zaključa u kupatilu kad on zaurla, a kad uđe tamo ne izlazi satima, ne znam da li je opet počela da se drogira ili ne, u svakom slučaju, uzela sam flašu viskija i otišla da podojim Džastina, obično se smiri i zaspi opet,  pa smo mirni neko vreme.

Ispratila sam kevu vidno uznemirena, ne mogu više ni o čemu da razmišljam, previše mi frke u ovo malo dana. Dohvatila sam se novog ljubičastog prijatelja, to mi je od sad favorit i najbolje sredstvo za relaksaciju, malo on, malo knjiga,  i eto ... može se nekako preživeti, a da čovek ne poludi.