18/10/2008
Nisam pisac i novinar.Nikada takve aspiracije nisam imala.Blog mi služi da sama sa sobom komuniciram,kao kad se nekad dnevnik vodio.
Ne trebaju mi čitači,ni književni kritičari.Komentari nisu neophodni.Oni dođu kao dokaz da imaš virtuelne prijatelje.
Pošto su virtuelni,nikad nisi siguran da li su zaista prijatelji,ili vukovi ogrnuti kožom jagnjeta.
Saznala da je 90% žena,na Blogoyu usamljeno i nesrećno.(nije baš pouzdan izvor)

Ja sebe ne vidim tako.Iskreno ni ne znam kako vidim sebe.
Voljena sam,nisam usamljena,ali nisam baš ni srećna.
Juče sam po najvećoj kiši i hladnoći išla na sahranu,napisala ogroman post.
Obrisala sam ga....
Jedino što je važno je da sam se smrzla,ali i drugi su pa neće o tome pisati postove.
Objavio Daka u 18:22 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (7) | Pošalji komentar
Komentari:

Pošalji komentar

Ne verujem da su na blogu samo usamljeni.
Ne znam, mozda i jesu.
Subota vece, a ja kuckam.
Mozda ponekad osetimo potrebu da nesto napisemo, nesto sto nam se dogodilo, ili sto osecamo. Mozda i patimo zbog neceg sto se dogodilo u proslosti a nismo mogli spreciti, ali sve je to zivot, i na blogu trenutak zaborava.
Poslao Dolores u 19:38, 18/10/2008 | Link | |


Shta god ljude nagnalo da dodju na blog i pishu i kako god se oni osecali, trenutak kada se sve misli i deshavanja udobno ushushkaju na virtuelni papir je zaista lep... I da...lechi usamljenost...DD
Poslao Specificna u 21:26, 18/10/2008 | Link | |


nisam ti čestitao to što si potala baba. čestitam sa zakašnjenjem. verujem da nisi usamljena, al kad dođe leto, da ti opet berem trešnje, može?

drug anoniman (moro sam ovako kad si se zaključala koda će neko da te ukrade)
Poslao kurbla u 21:30, 18/10/2008 | Link | |


paa nisam ni ja baš loše...hvala Bogu zdrava koliko mogu, sretna koliko mogu, okružena ljubavlju puuno etoo ne treba više :-) zar ne?....neka je Bog milostiv onome koga je pozvao...ti budi toplo i izvana i u duši..
Poslao nurlisoul u 22:00, 18/10/2008 | Link | |


Draga Ivanka,u svakom zitu ima kukolja pa bilo ono i virtuelno.Usamljenost je pre svega izbor pa tek onda osecanje .
Poslao hope u 23:11, 18/10/2008 | Link | |


Dragi moji,milo mi je da isto mislimo,manje više.Taj virtuelni papir nekad bude prijatelj koji nije trenutno tu da sa njim podeliš radosti,tuge,razmišljanja...
I vaši komentari su mi dokaz da virtuelni prijatelji postoje,da su tu kad treba.
One večeri sam baš bila tužna iz razloga koje nije mogao moj muž da shvati,zato sam i izbrisala post.
Bez obzira na to blog je interaktivna stvar i dobila sam povratnu reakciju kao da ste pročitali to što sam izbrisala.
Hvala vam svima))
Poslao ivanka1961 u 14:45, 19/10/2008 | Link | |


Heh!
Pitanje je kako o definiše usamljenost.
Čovek može biti u tzv "srećnom braku/porodici", a ipak usamljen, a može da bude formalno sam, a veoma voljen i društven i to je fakat.
Za blog, nije nužno biti ni pisac, ni novinar.
Samo ti piši i uživaj, a sad da li je toliko baš usamljenih ili manje, to je jako teško utvrditi i niko to ne može pouzdano reći ali zar je to važno?
Lično mislim da je važna zabava, dobro druženje i možda ponešto naučiti, zašto da ne? Pa sad, ako je neko i usamljen pa nađe srodnu dušu, onda je to pravo u sridu i razlog više! :o))
Prijatno veče! :o)
Poslao kojak u 17:47, 20/10/2008 | Link | |