Ne poznajem te, ali pozeleh da ostavim ove reci Mike Antica... Mozda je malo dugo za komentar, ali eto...

U svakom septembru ima necega nalik na tihe rastanke. Primetis to po igrama koje polako pocinju da se saplicu. Primetis to po iskracalom odelu, koje ostavljas mladjem bratu.
Primetis i po bajkama, koje smo dosad tako lepo izmisljali. Primetis kako nam i bajke sve manje veruju.

Ustvari, velika je to varka. Bas kao sto je i svet sa one strane svoga oka.

Onome koga posmatras u ogledalu s nadom. Ti si nada koju on gleda iz svog sveta. Ne veruj nicemu sto se moze primetiti samo sa jedne strane vida.

Trci i sastani se sam sa sobom. I izgubi se u daljinama sebe kao kap ciste svetlosti.

Retki su oni koji shvataju granicu slobode. Jos redji oni koji shvataju slobodu granice. "Ne zidaj vrata veca od kuce", kazu Eskimi. To isto znaci sto i zidati prozore manje od ociju.

Stvarno videti, znaci: umeti videti kisu kako pada uvis. Videti kako padaju uvis krovovi kuca i reke u kojima se taloze vrhovi planina.
Ovako sam to cuo: "Ko nije nebo ugledao u vodi, taj nema pojma sta su ribe na drvecu"

Pa ako se i okliznes, nekada, u zivotu, ne gledaj to kao pad u sunovrat nego kao pad uvis.

I uvek, uvek se seti Aleksandra Makedonskog: "Niko me na svetu nije pokori sem mene ".

Treba umeti videti nebo, puno zrnevlja svetlosti kako se uspravlja nad zemljom i razgranava u svome padu. Cveta.

I videti pad vetra kako raste duboko u doline, u ponornice blagosti, sine moj.

I snove valja videti kako rastu dok tones polagano u njih i paras se, bas kao sto i ove reci cutanja, tude i moje, tonu nocas, a nadvisuju krov i oblake, i nadvisuju nebo i rastu u jednu predivnu vasionu koju smo izmislili sebi u visovima opalog septembra.

Drzi se i samo napred

Pozdrav!

Zorana divan je komentar,kao pesma u prozi,ostala sam bez teksta.
Sve što si napisala je tačno,ali ja što je paradoksalno,zaista pobeđujem samu sebe.Moje telo pobeđuje moj mozak,u stvari izdalo ga je.Htela bih da poletim,a ne mogu da ustanem iz kreveta.I da ne gjavim svojim problemima...htela bih sve a ne mogu ništa sem da dobijam ovakve divne komentare!
Hvala ti))
I tebi KALI hvala.))

Neki put bežeći sami od sebepronadjemo nekog ko nam postane neophodan.

:-) ...dam ti malo svojeg prebukiranog dana za sat vremena tvojeg mira....može Ivanka..? :-) biti će dobro, sve će biti dobro , hrabra si ti ...

Rado Nuri,rado!Čitav dan,i više njih.
Pozdrav iz tmurnog Beograda))

Baš tako Dolores!1Ja sam našla više nego što sam očekivala.
Pozdrav))

Pozdrav... mislim na tebe... i laku noć

Hvala AnaM,i ja te pozdravljam,mislim na tebe i rado čitam))
Ulepšavaš mi rekonvalescenske dane.
Pozdrav))