Majstor i Margarita

Facebook

Wed, 21 Jan 2009 21:16:00 +0100

Kako je mocna stvar taj Facebook,sad kad je postao moderan.

Nasao je moj sin nasu porodicu iz Skoplja koju ja dugo nisam videla,povremeno se cujemo.
Skoro da mi svi bliski rodjaci tamo zive,sticajem okolnosti,uglavnom ruznih i bolnih propustila sam mnoge vazne dogadjaje u njihovim zivotima i oni u mom.Vencanja,radjanja dece...
Preko Facebooka moj sin je sa njima stupio u kontakt juce,ja danas,i opet kao da se nismo ni na trenutak rastali.Fotografije su tu,oni malo stariji,mala decica,ista interesovanja.Gen Kondratenko u kome je zapisano da osoba ima gricnuto uvo...tu je.I Strahinja ima gricnuto uvo,to nas je i povelo u potragu..sina i mene.
Kada me je prvi put videla svekrva mog brata od strica,rekla je da je to cudo nevidjeno da ja i brat vise licimo,nego on i njegov rodjeni brat..desava se to...i ja vise licim na tetku nego na pokojnu majku.
Brat je clan kluba obozavaoca Ricarda Dokinsa,ja sam sa osamnest godina njegovu knjigu "Sebicni gen" smatrala biblijom.Oni skijaju,rolerisu,mogla bih da redjam u nedogled.
Anegdota ima da pisem do sutra,ali necu...poneo me neki elan i radost posle dva meseca,kao da mi se nesto jako lepo i bitno dogodilo.
Srecu ipak cine male stvari.

Smrt ne boli???Ko to zna???

Tue, 20 Jan 2009 20:53:00 +0100

Smrt ne boli...napisala je Fatalna zena u svom postu, a da li boli?Ko to zna?Ko se susreo sa njom,i vratio se da kaze da li boli,ili ne?
Volela bih da upoznam takvu osobu.
Neko je u komentarima napisao da ne boli smrt nego zivot,ali ipak voli tu bol.
Mislim da zivot ume da bude bolniji od smrti.Smrt dodje za tren,mucan i bolan zivot moze trajati decenijama.
Ali cemu takve teme?Narocito kad je neko mlad.
Doci ce smrt,to je jedino sigurno sto ce nam se desiti.Svako ko se rodio mora i da umre.Ono izmedju ta dva momenta je potpuno neizvesno.
Da li ce neko biti zdrav,lep,pametan,uspesan,srecan,voljen?Da li ce ziveti dugo ili kratko?Da li ce ostaviti potomstvo?Da li ce za sobom ostaviti remek dela,naucna otkrica?To ne znamo.Da cemo svi sto smo se rodili umreti, to pouzdano znamo.Da li smrt boli ili ne to cemo saznati kad dodje vreme.

Sat, 20 Dec 2008 19:44:00 +0100

Da li sam zlo�a što u�ivam u ovom odvratnom vremenu?Po principu kad ja ne mogu iz ku�e,(da ne ka�em kreveta,jer to povremeno mogu) neka ne mogu ni drugi.Nisam,stvarno nisam.Naprotiv pravi sam altruista.
Jutros sam se baš rano probudila,nije ni svanulo,i gledam ljude na stanici �ekaju bus,idu na posao,�ao mi ih je.Posle malo razmislim i ja kroz to prolazim,zimi.Kre�eš po mraku,vra�aš se po mraku.Posle gledam na TV-u,elegantno obu�en bra�ni par Vukomanovi�,maltretira i maliciozno komentariše onu decu sa akademije "Operacija Trijumf".Oni su naravno kolima došli,mo�da ih je i šofer dovezao,sigurno se nisu po prevozu gurali.Ljudi rade va�an posao,bez njih se ne bi moglo.�ivote spašavaju,operišu,edukuju mlade generacije,pripremaju ih za �ivot,odr�avaju pogone za vodu,struju,telefoniju.
E Srbijo majko!
Toliko poznanika,prijatelja i ro�aka imam,lekara,sudija, in�enjera...bez stanova a ne automobila.Tamo neki levaci što nisu ni prošli pored muzi�ke škole,što su komponovali i pevali "da li bi prala naše ga�e,ma�e"(vrlo pou�no)namlatili se para,uvalili u posao svoje �enice,i sad dr�e govorancije u tako�e pou�nom reality show-u.
Ko je kriv?
Ja!!!Zašto ih gledam,zašto ne promenim kanal nego se nerviram i razmišljam o nepravdi,koju mnogo pametniji i sposobniji od mene ne mogu da isprave.
Ne�e,ne �ele,oni koji mogu.I njima odgovara.A onim drugima su vezane i ruke i noge,ili i sami postanu takvi kad im se pru�i prilika da nešto promene.
A ja?Gleda�u kroz prozor nesre�nike i pati�u.

Za one koje zanima

Thu, 18 Dec 2008 22:44:00 +0100

Još sam �iva!!!
Mada to oni koji me vole,koji su mi prijatelji(makar i virtuelni) to znaju.
Znaju i da mi je dobro kad sam u vašem društvu,jer trenutno drugo i nemam.
Nije ovo pateti�no,samo istinito.
Lepo mi je da �itam postove dragih mi ljudi,a i nekih nepoznatih(koji su na putu da budu dragi).
Malo se rastu�im,malo razne�im i malo nasmejem.
Kad malo bolje razmislim,šta bih ja bez vas?

Za sad bez dobrog naslova

Sat, 13 Dec 2008 21:39:00 +0100

Neka bude veselo,kad ne mogu preostale mi dane provesti sa prijateljima u Venecueli,mogu na blogu,sa virtuelnim.
A kad me nema da ostavljam komentare ,pišem postove,zna�ete gde sam otputovala.Dragi virtuelni prijatelji.
Do tada VESELO!!!!

Da vas neko ne prevari!!!!

Sun, 30 Nov 2008 17:30:00 +0100

Znam da sam povremeno,da ne ka�em �esto,dosadna.
Uhvatim se za nešto i gnjavim li,gnjavim.Uvek se ogradim da vas ne teram da �itate,ali ovog puta bih �elela da pro�itaju oni matori kao ja,da znaju šta ih �eka kad odu na CT scan.(kod nas poznatiji kao skener)
Do nedavno,pacijenti su masno podmi�ivali lekare da bi se izlo�ili navedenoj dijagnosti�koj metodi.Sad to više nije tako,ima drugih modernijih.Kolor doplera,magnetne rezonance,PAT scan-a...ali još uvek je borba da se zaka�e skener.Mesecima se �eka....mu�enje,kao u vreme inkvizicije.
Ja sam zamišljala da je to neinvazivan,bezbolni,takore�i ugodan pregled.Legneš na sto,provuku te kroz venac elektrona i to je to.
�avola,je to.Ono �ega sam se najmanje plašila,za malo da me ubije.
Sva se tresem kad pomislim,utisak je tako sve�(pre dva dana) i ubita�an,da ne mogu o drugim stvarima da razmišljam.
Ose�am bol dok ovo kucam,stvarno,vrat me boli,ne mogu normalno da okrenem glavu,da ne osetim bol u levoj polovini vrata.
Kroz skeniranje sam prošla dva puta,svetlim u mraku koliko sam ozra�ena.Pametnjakovi�i su me napunili barijumom zbog drugih snimanja,i kroz sve sam prošla sem što nisu mogli da snime jer je isti tako zra�io da je napravio pometnju.
Dan pre toga dali su mi neko �udo da ga popijem 6l za 40 minuta.Cela istina,ništa ne la�em(zove se Fortrans),ima gadan slatko-slani ukus,dan pre toga,3l za 40minuta,i prethodnog dana isto.Umesto da jedem zbog anemije,ja nisam smela ništa da okusim(pojela bih masnu krpu da su mi dozvolili),samo sam pila to �udo tri dana uzastopce.
Sat i po pre CT-a,odveli su me i dali mi da popijem kontrast,1,5l za 80 minuta.Ušla sam unutra,i videla u uglu sestru koja na monitorima prati šta se dešava sa pacijentom iza staklenog prozora, da se ne ozra�i.
Ona je dva puta isklju�ivala akcelerator i ulazila u prostoriju sa aparaturom,da bi pacijentu nešto priklju�ivala na braunilu.(kontrast,posle sam saznala)
Kroz mikrofon se �uje glas robota,dišite,nemojte disati.Glas sestre iskrivljen da se ne zna da li je muški ili �enski.Ne znam zašto?Druge stvari su mi bile jasne,to ne.
Prvi put me je pitala,koliko kg imam i dala mi je da popijem još 2dl,nekog otrova,kao �emer gorkog.Kontrast je samo blago gorak.
I...nije mogla da snimi.odlo�ila je proceduru za nedelju dana,da nestane barijum.
To je bilo prekju�e.
U sobi su mi postavili braunilu,na jedvite jade,jer su vene kolabirale od anemije.
Sve se ponovilo sa ispijanjem kontrasta,ali u sobi,i sanitetom su me odvezli u zgradu gde je CT.
Sve se ponovilo od prethodnog puta,samo mi je sad kroz braunilu dala kontrast da snimi.Aparat se uklju�uje ,isklju�uje,robotski glas izdaje instrukcije o disanju,postolje na kome sam le�ala se uvla�i i izvla�i iz venca,na kome piše,NEMOJTE GLEDATI JER MO�ETE OŠTETITI VID(na engleskom naravno,a koliko ljudi zna engleski)To niko ne spominje,ali zato ka�u da pregled nije bolan,ve� samo neprijatan,jer �ete osetiti toplptu,ali to kratko traje.
Majko mila,kad mi je robotski glas rekao "nemojte disati"odjednom je akcelerator po�eo da bruji,osetila sam elektrone kako prolaze kroz mene i tras,kao da sam upala u vrtlog izme�u dve dimenzije,po�elo je sve da se vrti oko meme,i nešto je pod ogromnim pritiskom uletelo u venu,sestra je zaustavila akcelerator i uletela i strgla crevo iz braunile.
Kad je pod tako ogromnim pritiskom kontrast pustila,pukla je vena,ali je deo ipak ušao,bubnjalo mi je u ušima i sve se vrtelo oko mene.
Mislila sam da umirem,ali ne,najgore je tek dolazilo.Ona je pola sata pokušavala da postavi drugu,i nije mogla,a nije htela to sebi da prizna,pa je govorila "samo još ovde da probam,pa zovem anesteziju".Govorila mi je da se smirim,da se ne plašim,na kraju,sa�eka�emo nedelju dana da se povrate vene,pa �emo ponoviti.
Šta da ponavljamo,tre�i put?Ja sam samo to �ekala dva dana,jer sam svu terapiju koja se daje u bolni�kim uslovima,dobila.
I pozvala je "anesteziju".Došao je anesteti�ar i nastavio da rešeta,ono što je ona ve� sredila,i nova mesta.Vene su samo pucale,a on je bušio i govorio "samo još ovo i zovemo anesteziologa".
Sat kasnije stigla je i ona,samo nije imala šta da buši.Nije ni pokušavala.Samo jednom.Konstatovala je da je to konac,a ne vena,da su perifernu cirkulaciju unakazili.i ono �to je bilo,i da mora eksternu da postavi,u karotidnu venu,koja vodi iz mozga,a odmah do nje je istoimena arterija,koja vodi krv u isti,promaši nanometar i zbogom.
Ovo �e sad da boli,ali ne sekirajte se,to je sigurno kad "anestezija" postavi.
I postavila je,i bolelo je,i vbilo je sigurno,samo sam se ose�ala kao da �etam sa ekserom zabodenim u levu stranu vrata.
Suze su po�ele da mi liju,protiv moje volje,kao kiša,a ja sam samo molila da me ne ostavljaju samu,da neko ostane kraj mene u trenutku kad ponovo puste kontrast.
Dr�ala sam je za ruku,ali ona mi je objasnila da joj je pacijent na operacionom stolu,da �uri nazad u salu i da �e ostaviti anesteti�ara da bude kraj mene,ali....sa one strane stakla,ne sme on da se zra�i tu.
Šta �e mi onda?Sa one strane stakla,ako šikne kontrast i pukne karotidna vena,zbogom.
Nije se to desilo,jer sad ne bih ovo pisala....
"Jao,šta �e da misle ljudi u hodniku kad vas vide tako izlepljenu gazom i flasterom.
A bilo je toga,što vate,što gaze i flastera,na trideset šest mesta,ne ra�unaju�i onu braunilu što je ,zlu ne trebalo.(njihove reši) ostala u vratu,jer su mi sve pokidali i izbušili.
Izašla sam teturaju�i se,nisam smela da govorim,jer mi je svaki pokret nanosio bol.Strahovitu bol u vratu.Kao kad neko kucka ekser,malo po malo.
Vratila sam se u sobu,�ena koja je bila sa mnom,se prepala kad me je videla belu kao Mortiša Adams,Ruka gde je kontrast otišao paravenozno,kao mornar Popaj.Jednom re�ju katastrofa.
Frankenštajnova mlada.
Goga,tako se zvala moja sapatnica,je no�u htela da me budi da ne padnem na glavu,jer sam je zabacila ka podu,a telo na krevetu.Jedino u tom polo�aju me vrat nije boleo i mogla sam da spavam.
E eto tako je izgledao jedan uobi�ajeni dan u predvorju pakla,ali sam na vreme zapalila i sad sam me�u svojima,kao da se to sve nekom drugom dešavalo.

Na onko hematologiji

Fri, 28 Nov 2008 15:28:00 +0100

Niko me nije pitao gde sam,ali re�i �u sama,u bolnici,na onko-hematologiji,skoro �etri nedelje.Srušila sam se od anemije,jedna no� je bila kriti�na da li �u pre�iveti,dobila transfuzije,infuzije gvo��a,uradili su mi sve mogu�e analize,CT sken,i sli�no.
Evo me ku�i.Svašta bih vam mogla ispri�ati,ali re�i �u samo da sam stekla jedno divno prijateljstvo,mlade �ene,bez koje kroz pakao bolesti i smrti ne bih prošla sama,a anegdota ima gomila,pa kad malo do�em k sebi,nasmeja�u vas.
I la�em,neko je pitao,i zna ta divna duša gde sam bila.

Sun, 26 Oct 2008 21:34:00 +0100

Da 20.10.2007.sam se vratila blogovanju.Bila sam sama ku�i,neko me je probudio divnim sms-om,malo smo �etovali,a onda sam opet ostala sama zamotana u �ebe i nisam znala šta �u sa sobom?
U me�uvremenu svašta se izdešavalo.promenilo,ali vratila se moja jesenja depresija.
Opet ne znam šta sa sobom?Ni najdivnije stvari,kao što je ro�enje unuka,ne mogu me izvu�i iz ovog bedaka u kome se nalazim.
Samo da me nema.
Toliko sebi�na baš nisam ,pa vreme je da po�nem skupljati energiju za jesen i zimu.
I nije me briga što više nema romantike,ni muškaraca koji umeju da promene gumu na kolima,i što ima psihopata i ludaka,i radosti i tuge,i bogatstva i bede....
Sve što �elim je da pre�ivim još jednu zimu,i ostanem dobre glave.
Po�etkom godine,napravila sam mnoge loše stvari,potpuno zastranila,ali i to je prošlo.Imam mnogo razloga da se stidim svojih postupaka,ali stojim iza njih,budala sam bila,jer sam htela to da budem.
Ispitala sam granice ljudskog morala,i nisam oduševljena.
Ako vam tako nešto padne na pamet setite se mojih re�i,ljudi nisu dobri.

"Pri�i nikad kraja"

Tue, 21 Oct 2008 16:43:00 +0200

Obo�avam Goricu i Dragana sa B92,puni su duha di�u ljudima raspolo�enje ranim jutarnjim satima pred posao.
Goricu nikako ne smatram usamljenom,isfrustriranom �enom.Izdala je knjigu gore navedenog naslova,sa nekom slovenkom,ne upamtih joj ime.Zbirka pri�a sa blogova B92 i još nekih.
Izazvala je nevi�enu medijski pa�nju pred sajam knjiga.Jedna od tri najtra�enije i najpopularnije;)))
To�iko o nesre�nicama sa blogova,iako nismo svi novinari "Politike"!!!

Sat, 18 Oct 2008 18:22:00 +0200

Nisam pisac i novinar.Nikada takve aspiracije nisam imala.Blog mi slu�i da sama sa sobom komuniciram,kao kad se nekad dnevnik vodio.
Ne trebaju mi �ita�i,ni knji�evni kriti�ari.Komentari nisu neophodni.Oni do�u kao dokaz da imaš virtuelne prijatelje.
Pošto su virtuelni,nikad nisi siguran da li su zaista prijatelji,ili vukovi ogrnuti ko�om jagnjeta.
Saznala da je 90% �ena,na Blogoyu usamljeno i nesre�no.(nije baš pouzdan izvor)

Ja sebe ne vidim tako.Iskreno ni ne znam kako vidim sebe.
Voljena sam,nisam usamljena,ali nisam baš ni sre�na.
Ju�e sam po najve�oj kiši i hladno�i išla na sahranu,napisala ogroman post.
Obrisala sam ga....
Jedino što je va�no je da sam se smrzla,ali i drugi su pa ne�e o tome pisati postove.