17/1/2008
Htela sam da komentarišem jedan post,ali se komentar pretvorio u traktat o ljubavi.
Umalo roman da napišem.
Ispao bi duži komentar od posta.
Tako lako izgovaramo reč ljubav,u najrazličitijim kontekstima i situacijama da gubi na čari.A čarobna je reč kao i bog.Toliko mnogo slojeva,značenja,primena,a mi je banalizujemo.
Dok sam taj komentar pisala setila sam se filma Kontakt,i razgovora glavnih junaka,astrofizičar,matematičar,šta li je već,Džodi Foster,i neka vrsta sveštenog lica Metju Mekonahi,raspravljaju o veri u Boga.
Ona koja se bavi egzaktnom naukom,nije vernik,a on po prirodi stvari jeste.
Znam da je glupo prepričavati ali....njoj nije jasno kako neko može da veruje u boga,i on je pita veruje li u ljubav.
To je isto,ko je doživeo veruje,ko nije ne veruje.Mnogo je ljudi koji nisu doživeli ljubav,u najširem smislu.Ni prema kome.Ne ljubav prema suprotnom polu,nego uopšteno.Ljubav je jako komplikovana.
U tom postu piše da ne smeš voleti tuđe.
Pa ko namerno voli tuđe?
Ko može da bira da li će i koga voleti.
Neko ima sreće pa voli,jednom,neko ima preterano mnogo sreće pa mu se to desi i nekoliko puta.Ne više od dva,tri.
Ubeđena sam da se ne može voleti puno puta.Čisto ,iskreno,stvarno voleti.
Ne biti zaljubljen,opijen strašću,opčinjen i šta je već sve tamo navedeno.
Voleti.
Bezuslovno,bezrezervno,želeti svu sreću osobi koju voliš,bila sa tobom ili ne?
Bila nečija ili ne?
Da li može biti grešno voleti nekog?
To je najčistije osećanje.
I sad sam izgubila želju da pišem.
Dosta je i ovo.
Objavio Daka u 16:51 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (5) | Pošalji komentar
Komentari:

Pošalji komentar

Lepo receno...
Poslao Crnokosa u 20:00, 17/1/2008 | Link | |


Znash draga moja, svaki dobar teolog ce ti na ptanje shta je to ustvari Bog, odgovoriti jednostavno i smerno:
"Bog je ljubav u najshirem smsilsu te rechi dete moje"..
Nego, nije u redu - dodjeesh i najavish roman - narod se poraduje,a ti onda jednostano "e ne mogu vishe da pishem"..
Ajde molim te.
Ne moze to tako.
Chekamo roman o ljubavi..))
Za razliku od tebe, ja mislim da se moze i vishe od dva-tri puta voleti ali je to stvar senzibiliteta i mentalnog kapaciteta, pa chak i one strktuturne psiholoshke matrice na kojoj smo vaspitavani, ali to je sasvim slozena pricha i ovaj komentar bi bio verovatno u metrima, ne zbog moje velike pameti, nego zbog slozenosti materije..))
Poslao kojak u 23:16, 17/1/2008 | Link | |


Kojak dragi,počela sam pa izgubila volju koja me je ponela dok sam komentar pisala,što ne znači da neću nastaviti "roman".
Slažem se i ja da je pitanje senzibiliteta i emotivnih kapaciteta,ali moji su po tom pitanju mali.
Čega sam sama svesna,ali voleći altruistički rasula sam mnogo emocija pa su mi kapaciteti ispražnjeni.
Ne mislim ni da je to loše,nekoliko ljudi volim,ali nikog ne mrzim.))
Poslao ivanka1961 u 14:42, 19/1/2008 | Link | |


puno, puno si rekla.
Secam se tog filma, ne i ovog dijaloga, ali sasvim si u pravu, iskrene i ciste ljubavi se retko desavaju, nije nimalo lako naci osobu koju mozes tako bezrezervno voleti do kraja, i svako ko nesto tako dozivi moze biti srecan, bez obzira na okolnosti.
Poslao snoshka u 17:43, 19/1/2008 | Link | |


Ja inače ne volim naučnu fantastiku kao žanr,ali u tom filmu je to samo potka,u stvari se sve vreme i provlači vera i ljubav.
Ona ne ulazi u prvu mašineriju za put brzinom svetlosti,jer nije vernik.Tad se vodi gore navedeni razgovor,a nije nikog,sem oca ni volela,pa ni po tom pitanju nije jaka.
Onda joj se sve olupa o glavu kad njoj ne veruju da je letela,iako postoji 18 sati praznog snimka kamerom,a ona je samo proletela kapsulom kroz skalameriju,što je na zemlji trajalo par sekundi.
Tad je doživela i kontakt sa Bogom i ljubavlju.Ali nema dokaz.
Poslao ivanka1961 u 20:28, 22/1/2008 | Link | |