15/12/2007
Dolores O Riordan ,Pavarotti i neka razmišljanja!
Više od deset godina meni se baš sviđa gore pomenuta dama,njen bend Cranberies,a naročito pesma Zombie.
Sve su zabranili da se "skida",sa You Tube,na znam zašto,mnogo veće zvezde od njih dozvoljvaju.
Iskreno rečeno i nisu baš neke zvezde,ali ja ih volim!!
Ima više razloga,sećaju me na vreme kad smo ona i ja bile,ako ne istih godina,ali približno tome,i isto izgledale mom bratu.
Na vreme kad sam se družila samo sa drugaricama mog sina i potpuno podetinjila.
Na ružno vreme bombardovanja kad sam bila u izbeglištvu u Kruševcu.
Tamo to nije bilo ružno nego bajno,mir tišina,grad nije bombardovan sve do uskrsa te godine,a i tad su srušili toplanu,i par starih mostova.
Žrtava,bogu hvala nije bilo.
Deci je to bio divan raspust.
Proleće nikad lepše.Često smo vozili rolere,deca i ja,pustim ulicama,a ja bih sama sedela u parkiću gledala nebo uživala u mirisima proleća.
Čulo mirisa je bilo najizraženije,jer nije bilo buke,nije bilo ljudi,samo nebo,park prepun mirišljavog bilja i ja.
Noću su gasili ulična svetla,jer su glupavi "gradski oci" mislili da se rakete vizuelno navode,šta li?
Zato sam par puta bila u opasnosti da slomim vrat,naletela sam na žardinjeru sa cvećem preletela preko nje,napravila salto i prosula se na leđa.Nisam znala da li da plačem ili da se smejem,moja dva brata su se smejala,nisu ni pokušavali da mi pomognu.Tako obično biva u sličnim situacijama.
Na svu sreću ništa nisam polomila samo potpuno odrala noge.
Onda sam jednog dana krenula u neko okolno selo da kupim cigarete.Biciklom,maunti bike,nisam pojma imala da nije baš  neko čudo tehnologije,nego najobičnija,malo nabudžena bicikla.Pametnica,htela sam da sa kolovoza pređem na trotoar,kao da džip vozim,i točkovi su proklizali,ja pala,polomila svetlo,ključ kojim se podiže sedište i još svašta,ali ja kako sam se polomila?
Dva mladića su izletela iz obližnje prodavnice da mi priteknu u pomoć,što sam ja izričito odbijala.Pojma nisam imala kako izgledam,šaka kao krofna(uz to sva odrana),koleno,au,na tu nogu nisam mogla dva meseca da stanem.
Ipak, to je bila prodavnica moje drugarice,pa je ona hidrogenom i Bivacinom pružila prvu pomoć.
Od tad ne sedam na bicikl.
Svi su mi se narednih meseci podsmevali,ranama na šaci,jer je izgledalo kao da sam nacrtala dva crna oka,pitali su me da to nije neki magijski ritual,da oteram zlo.
Nisam znala da li da ih ubijem ili se smejem.
I danas imam dva oka kao uspomenu,samo se ne vide,jer su boje kože,ali ja znam poreklo.
Do cigareta sam ipak došla išla sam, tako polomljena, rolerima 15 Km da ih kupim.
Oni koji su zavisnici od duvana,to svhataju.
Sećaju se kako je bilo tih dana,sigurno su kroz slične probleme prolazili.
Možda baš život nisu dovodili u opasnost,ali ja sam tad pušila cigarete do kojih nije bilo lako doći.
Imam i jednu osobinu,da kad nešto probam i odgovara mi ,to više ne menjam,sapune,šampone,parfeme,telefone i slične stvari,ma kako ih vreme pregazilo.
Ne pratim trendove ni u čemu.
Ja sam ja,baš me briga šta je u trendu,a šta ne.Ne retko idem ispred njih.
Recimo frizure koje sad šetaju naše jet seterke,ja sam prošetala pre dve godine.
Viktorija Bekam je kaskala sa frizurom i bojom par meseci za mnom.Taman se ja ošišam,eto ti nje u "Žutoj Žtampi" sa tom frizurom..
Promenim istog trenutka frizuru,ona opet sa sličnom,i tako do reuniona Spajsica,ne moram više da vodim i tu brigu.(i zbog toga me zzzzzz)
A kad sam dvadeset godina imala sličnu kao Dolores,nije mi smetalo,naprotiv.
Zato smo valjda i ličile mom bratu.
A o maestru?
Glupo je provlačiti,pokojnog,po "žutoj štampi",ali velike pare su u pitanju,između 30 i 300 miliona evra.
U ovom spotu,jedino se ona izblamirala,jer jedno je prašiti gitarom i pevati rok,a drugo je Ave Marija.
I tu ne ličimo,ona je crvenokosa.
Objavio Daka u 15:41 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar
Komentari:

Pošalji komentar