mislim da je la,da pa sad da ne ređam imena,dala za domaći istu temu.
Mene niko ne poznaje pa se provlačim,ne moram domaći da radim.
Ali hoću.
Rodila sam se one godine kad je Jurij Gagarin odleteo u kosmos,na šta je moj deda Ukrainac svom bratu,takođe,emigrantu govorio"E ta komunistička propaganda."SSSR-u,ništa nije verovao.
Ja sam jedino unuče koje je imao prilike da vidi.Krajem iste godine je umro.On mi je dao ime.
Novog dedu,takođe Ukrainca,Nikitu Hruščova,prisvojila sam malo kasnije.
Sa,oko,dve godine u novinama sam videla sliku,dotičnog,sa svojim unukom,isekla je i nosila svud sa sobom,i pretila da će ih moj deda Hrušćov prebiti.
Zvali su me Rus-kupus,bila sam original muško i pravi harambaša.
Dok me nije slomio Heptitis A koji sam dobila od drugarice i zajedno smo zaglavile bolnicu.
Istoj sam joj razbila glavu zato što je otkrila moju rus-kupus tajnu,metalnim tenkom,koji je imao 1m u dužinu,2kg mase i izacivao je kaćuše.
Otac je više voleo muško dete,predpostavljam,čim mi je kupovao takve igračke, koje su u mojim malim rukama postajale uboito oružje.
Uglavnom,meni su (sestre i bolničari) navukli kardenku sa zakopčavanjem na leđima,i načelnik infektivnog se silno naljutio što su malom detetu ,tri godine,(aproksimativno)navukli ludačku košulju.
Ležala sam dva,tri meseca u bolnici i onda su me poslali u stacionar za rehabilitaciju od hepatitisa u Vrnjačkoj Banji,dečji,onako kao u Dikensovim romanima sirotišta,gde sam se zadržala,dva sata,maksimum,i to u nekom podkrovlju gde sam se sakrila,sa kesom,onom papirnom,pomorandži,koje su Maji(ta što sam joj razbila glavu)otac i majka poslali po mojima,jer je ona već bila tamo.
Kad su me našli,samo su me prosledili nazad,da se obezbedi pratilac za dete za koje ne mogu da odgovaraju.
Da ,takvo sam ja krasno dete bila.Ali moje već sve to zna,tako da samo unučići,u budućnosti,ne bi trebalo da znaju.
