18/10/2008
Nisam pisac i novinar.Nikada takve aspiracije nisam imala.Blog mi služi da sama sa sobom komuniciram,kao kad se nekad dnevnik vodio.
Ne trebaju mi čitači,ni književni kritičari.Komentari nisu neophodni.Oni dođu kao dokaz da imaš virtuelne prijatelje.
Pošto su virtuelni,nikad nisi siguran da li su zaista prijatelji,ili vukovi ogrnuti kožom jagnjeta.
Saznala da je 90% žena,na Blogoyu usamljeno i nesrećno.(nije baš pouzdan izvor)

Ja sebe ne vidim tako.Iskreno ni ne znam kako vidim sebe.
Voljena sam,nisam usamljena,ali nisam baš ni srećna.
Juče sam po najvećoj kiši i hladnoći išla na sahranu,napisala ogroman post.
Obrisala sam ga....
Jedino što je važno je da sam se smrzla,ali i drugi su pa neće o tome pisati postove.
Objavio Daka u 18:22 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (7) | Pošalji komentar