20/10/2007
Evo me ponovo!
Već sam dva posta napisala,ali neću ih objavljivati,za sad,isuviše su lični,ali vraćajući se unazad,setila sam se kako mi je bilo lepo,dok sam blogovala.Družili smo se u proleće,kad sam imala ograničen režim kretanja,zbog sunca,a kako je to kod nas uobičajeno,sad zbog hladnoće,i odsustva istog.
Nisam ja krila da sunce volim,ono ne voli mene,a ova hladnoća ubija.Posebno kad si sam.Celo popodne sam pisala jedan post,tri puta,i slušala muziku koju volim,i koja mi je stalno skretala misli na drugu stranu,tako da je sve ispalo knfuzno,a pošto je lično,ostaće lično.
Počela sam plačući,iz nepoznatih razloga,a završila pevajući,iz takođe nepoznatih razloga.
Moram priznati da mi je i nekoliko razmenjenih sms-a,popravilo raspoloženje,ali ni izbliza onom u kome sam sad.
Pročitala sam sve postove i komentare,i kao da sam ponovo susrela stare prijatelje.Tako mi je bilo drago.
Ne znam zašto sam prestala da blogujem,ili znam a ne mogu da kažem,ali bolji je lek od psihića.
Opet smo Džeri i ja same,pročitala sam sve čto se pročitati dalo,obavila sve kućne poslove,TV ne gledam,i evo me opet.
Malo mi smeta to što se pretraživačem može naći napisano,ali lepo ste rekli da to radim sebe radi,a ne komentara.
Volela bih da to ne može nikako da se nađe,ali mi je jasno da je to u današnje vreme nemoguće.
Vi i ne znate da sam od 17h,aproksimativno,sa vama,ali ja znam,i zato se bolje osećam.Sve vas pozdravljam,iako pišem zbog sebe.
Objavio Daka u 22:05 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (4) | Pošalji komentar