nikad nećeš znati da ja znam
dodir tvoje kože pod svojim prstima

koliko sam ti puta zagrizla u rame...
i nećeš znati da dok spavaš
ja crtam osmijeh na tvojim usnama
snovima u boji lavande...
ti
zaboravit ćeš da te volim držati za ruku
i da rijeku volim iako sam more
iz nje ću ti mahati kada god je pogledaš

možda sasvim slučajno

dobacujuć joj šaljivo

izraze svog gađenja...

ti

i ne znaš što ti kažem
kad ti šapnem da te ljubim

da to nije poljubac na obrazu ti ostavljen

onako, kada odem da ne ostaneš uvrijeđen

već da to je breme u kome ja tebe

u sebi nosim kud god krenem

a ne krećem nikuda

ti

si taj koji putuje.

                     Elfrida Matuč-Mahulja/Krk