svoje sam ti poljupce ostavila
na noćnom ormariću
tek toliko
da imaš o čemu razmišljati
idućih godinu dana...
i otišla, stopivši se
poput snizilice
u harmoniju zvukova
prenapučene ulice
u koju je utrošeno previše novaca
da bi je tisuće nogu
bespoštedno gazilo
od jutra
do mraka
da bi je balkanska usta
besramno pljuvala
u tri popodne
na putu s posla do kuće
koji je s godinama postao prekratak
kamo god se okreneš
certifikati bijede
s glumljenom elegancijom
krasopisa naliv-perom
šepure se u vlastitoj nemoći
tragikomično
i ja ih žalim toliko
da ih ne mogu ismijavati
od suza izazvanih histeričnim
smijehom
misli ti skrećem na nešto
što moralisti zovu grijehom
kad se probudiš
pronaći ćeš moje poljupce
od sinoć na noćnom ormariću
tek toliko
da imaš o čemu razmišljati
iduću godinu...
a od mene
ni traga.
Elfrida Matuč-Mahulja/Krk
))
)))))))