Izvijen iznad mene, izbacujes otrove nagomilane pod jezikom. Oblikujes ih recima i trujes me otrovom od koga umreti necu, vec cu traziti jos. Ovisna o ugrizu na tvome vratu, zeljno cu primati u sebe svaku kap toksicnosti koja ce mi dusu uzeti.
I dajem.
I cutim.
I molim za jos.
Prstima ti prelazim preko temena i pritiskam  jako ne bih li napipala misao kojom si me poslednji put voleo. Zelim da iscupam ti iz slepoocnice glavobolju koju si odganao mirisom moje kozhe. Noktom iscrtavam Volim te na hiljadu jezika preko tvog obraza i solim ti brazdu koja ostaje za mnom.
A onda lizem.
I suzama ispiram.
Obuhvatam ti vrat toplim dlanom leve ruke dok desnom prelazim preko najezenih grudi i zategnutog stomaka u kome pulsira zelja pomesana strahom zbog mog pogleda. Pricam ti tiho, tik pored uha, o svim mojim ceznjama i nadanjima da ces jednoga dana kleci pred mojim zeljama i ispuniti me nadanjima. Pricam ti pricu koja ti sklapa oci a nikada budniji bio nisi i uvodim te u agoniju insomnicara. Postena trampa za sav otrov koji sam ti s jezika popila. Uskraticu ti snove u kojima si voleo mene. I jos njih ko zna koliko. Neces sanjati, a zmureces i molices beskonacne hodnike da nestanu ili te dovedu do mene.
Spustam usne na tvoju desnu bradavicu.
Lizem dovoljno nezno da pomislis da se dahom igram.
Jecis.
I molis da ugrizem do krvi jer lakse je podneti bol. Neznost, kao nenaostreni noz para utrobu. Istina, kao sona kiselina bacena u oci, magli ti pogled i na trenutak ne znas ko sam. Opipavas me, prelazis rukom preko lica, niz vrat sve do grudi - ne znas i dalje, kosa...O da, kosa ce me odati...Isekla sam je.
Spustam glavu do tvojih prepona i mazim obrazom sve ceznje koje sakupljene bas tu, dobuju svojim ritmom ludila. Udaljujem se korak i dopustam hladnom vazduhu da te na trenutak ima, a onda te upijam usnama i prastam poljubcem sva neispunjena ocekivanja.
Voli...
Kad ja nisam umela...