DVE SAMOĆE
Pitaš me - gde počinje,
i kako nas samoća vreba;
pričaš mi o nekom moru,
a voda je samo ogledalo neba.Pitaš me - koliko traje,
ima li u njoj mesta;
govoriš o drugima, tuđima,
između jednog i drugog gesta.Pitaš me - kad se završava,
a obrali smo rajsko voće;
tek nastupa naša kazna,
mi smo samo - dve samoće.
Meni
O Blogu
Na blogu se nalaze pesme Miloša Stevanovića Grigija, mladog kragujevačkog pesnika i kantautora, rođenog 14. 02. 1983. Grigijeva poezija je u potpunosti lirska i u njoj preovladavaju dve osobine: emocionalnost i misaonost... Ostalo potražite u samim pesmama...
Arhiva
Poslednje Objavljeno
- Pesma (Kaput)
- Pesma (Vijetnamska ljubav)
- Pesma (Dve samoće)
- Pesma (Revolucija)
- Pesma (Zračenje)
- Pesma (Okvir)
- Pesma (Plagijat za gospođicu M.)
- Pesma (Klavir i ruža)
- Pesma (Rapsodična anatema)
- Pesma (Calando)
- U Kragujevcu, jedne jeseni (Grigijev prvenac)
- Pesma (Fijasko)
- Pesma (Posvećena)
- Pesma (Rukopis)
- PESMA (Meloman)
- Pesma (Nema izgladnelost)
Kategorije Postova
Linkovi
Blog prijatelji:
Ostali Linkovi:
Feeds
Prazan Box
Blog Hosting
Zasluge
Pesma (Dve samoće)
Objavio
Grigi u 18:59 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar
Komentari:
Pošalji komentar