Na blogu se nalaze pesme Miloša Stevanovića Grigija, mladog kragujevačkog pesnika i kantautora, rođenog 14. 02. 1983. Grigijeva poezija je u potpunosti lirska i u njoj preovladavaju dve osobine: emocionalnost i misaonost... Ostalo potražite u samim pesmama... https://www.blogoye.me/grigi/ sr Fri, 17 Jul 2026 00:16:52 +0200 BlogOye!                       KAPUT   Čovek u crnom kaputu na plavom nebu lebdi. Čovek u crnom kaputu od Boga traži da dnevnom svetlošću iscrta srce na nebesima – kojim će je zaseniti, kojim će je zadržati. Čovek u crnom kaputu skače u bunar iskušenja, u ponore grehova. Čovek u crnom kaputu obesio je mnoge pesnike... drugorazredne ostavio da dozivaju sopstvenu senku i patetišu pod gustim sivilom. Čovek u crnom kaputu požutio je lišće. Čovek u crnom kaputu ume biti poetičan. Čovek u crnom kaputu je crnji od mraka. Jednom je skinuo kaput da se okupa, okačio ga o žalosnu vrbu, i zaplivao... Mračna reka ga je odnela u tišinu... Kaput je izbledeo.   Thu, 11 Nov 2010 19:19:00 +0100 https://www.blogoye.me/grigi/82849/     VIJETNAMSKA LJUBAV   Stavili su mi pacova na grudi i pokrili ga šerpom - koju su zagrevali sve dok nije počeo kopati... Stigao je do srca i uginuo... ali ne od toplote. Otrovao se. A ja sam ostao da živim s tim. Thu, 27 May 2010 17:25:00 +0200 https://www.blogoye.me/grigi/78344/              OKVIR   Krug se pruža iz zamagljenog stakla, širi se i uramljuje nas. Pomahnitala pustoš nas ostavlja da naučimo biti sami. Ovoj poeziji je potreban pesnik, a ne ljuštura od čoveka.     Wed, 12 May 2010 18:05:00 +0200 https://www.blogoye.me/grigi/78028/    DVE SAMOĆE   Pitaš me - gde počinje, i kako nas samoća vreba; pričaš mi o nekom moru, a voda je samo ogledalo neba. Pitaš me - koliko traje, ima li u njoj mesta; govoriš o drugima, tuđima, između jednog i drugog gesta. Pitaš me - kad se završava, a obrali smo rajsko voće; tek nastupa naša kazna, mi smo samo - dve samoće.   Wed, 12 May 2010 18:59:00 +0200 https://www.blogoye.me/grigi/78027/            REVOLUCIJA   Pesmu su mi okovali, sestro! Divljeg psa iz nedara su mi u sakate pegaze upregli! Žiletima su mi rime posekli! Emocije bajonetima proboli, stil s teškim kamenim okovratnikom u najdublji bunar bacili! Teme su mi golim rukama zadavili, motive žive u grobove zatrpali! Metaforu su mi bolnu otrovali! Na liriku moju, sestro, su besne zveri popuštali! Muza mi se utopila u sopstvenim suzama. Divljeg psa iz nedara su mi u sakate pegaze upregli – sve ih je rastrgao. Wed, 12 May 2010 18:50:00 +0200 https://www.blogoye.me/grigi/78026/               ZRAČENJE             (love of the sun)              Ne psujte sunce...    Žuto mi sunce snage ulilo.    Crveno oči ispilo.    Belo mi pepeo po kosi rasulo.    Pomračeno kuću u crno zavilo.    Zubato mi sunce krvi ispilo...    Psujem ga svakog dana,    a rana ne prestaje krvariti.    (Ni od druge zvezde nije zarasla...) Wed, 12 May 2010 18:43:00 +0200 https://www.blogoye.me/grigi/78025/                PLAGIJAT ZA GOSPOĐICU M.   Plamteće zvezde su joj uranjale u zenice, dok je u mojim grudima besni pas ispuštao poslednji dah... Postajao sam sve slabiji pred samoćom. Trebali su mi njeni pitomi vetrovi, jedra su mi pokidana u sumanutim olujama. Prevrnuo sam sve pesme ovog sveta, budio mrtve pesnike – ne bi li mi šapnuli koji stih... već je sve napisano. A moja je poezija neopravdano sredstvo. Gubio sam se u učmalim harmonijama, budio sa akordima u naručju... Neplodni plagijati. Pokušavao sam srimovati njeno ime sa rečima kojima ću je vezati, kojima će se ponositi. Odupirao sam se svom poetskom zelenilu, stvaralačkoj groznici... Lutao sam, tražio, tumarao, proputovao beskrajna prostranstva snova... iznova, i iznova... Pokušao da ukradem, prepravim, dopišem, prepišem... Neplodni plagijati nisu dovoljni da ugase zvezde u očima punim sna. Zato... Sve pesme ovog sveta dajem za njene sanjive oči plave.   Tue, 22 Dec 2009 17:59:00 +0100 https://www.blogoye.me/grigi/72773/             KLAVIR I RUŽA      Iskeženi gospodin u crnom kaputu    uglađenim sjajem plete harmoniju...    Sluša ga graciozna gospođa što    bode u svečanoj haljini boje krvi...    (Čuje li? Pokušava...)    Ostavila je svoje kapi    na njegovoj beloj košulji,    latica na cisu...    rasipa se strastvena skala povišenih tonova –    dama je raštimovana.    Poznavao sam jednog pijanistu.    Jednom je, kažu,    odneo neki cvet svojoj voljenoj,    a potom otišao u svoje toplo potkrovlje;    kasnije su ga zatekli    oborene glave i sa rukama na belim dirkama.    Umro je za klavirom.     Sun, 11 Oct 2009 14:57:00 +0200 https://www.blogoye.me/grigi/69382/              RAPSODIČNA ANATEMA        Proždrljivi pesnik      smrvio te je pomahnitalom strašću,      elegijama šizofrenih ljubavi –      od sebe napravio posesivnu ljušturu,      od tebe ožiljak...      Pogazio je zabranjenu stazu       pokušavajući da reši enigmu       neizučivog zakona žene...       Razorio pravilnike       i otkinuo srce iz trulih pleći.       Bezbroj neveštih pokreta          u dubokom plavetnilu       prelio u idilično belo,       preko toplog straha...       u tren...       Preklani mol krvario je u delirijumu.       Jednog će seoskog praskozorja       zaplakati jagnjad u tvoju čast,       ženo, kurvo među sveticama,       svetice među kurvama;       uzela te ruža vetrova.   Mon, 11 May 2009 21:13:00 +0200 https://www.blogoye.me/grigi/63760/                              Calando             Pratio sam psa da me odvede k tebi,          ali je zalutao…          Slušao sam vetar da mi te donese,          ali je prohujao…          Sledio sam tragove cveća koje si ostavljala,          ali je uvelo…          Svirao sam za te’ na zlatnim kordama,          ali su se pokidale…          Htedoh ti napisati pesmu,          al’ sam te zaboravio.   Fri, 10 Apr 2009 13:08:00 +0200 https://www.blogoye.me/grigi/62081/