NEMA IZGLADNELOST

Sivilo skorele krvi
potiskuje njenu krhkost,
umiruje razjarenu strast
čoveka koji je vuk;
njegov ponos pada
pod teret njene nežnosti,
ali je sam, i nem.
Belilo otete mladosti
zatvara olovna vrata,
srce neumorno krvari -
žena se prosto dogodi,
odnosi uklete mirise,
proklinje i ostaje skamenjena…
On, već drugačiji,
bespomoćno pokušava uklesati ljubav
u njena nedra, oči…
Ali pust je kamen -
i gluv i nem…
A lavež kurjaka
ne uspeva ga dozvati,
i sam je zanemeo…
Jedino ga još može otrezniti
miris promrzlih suvih kajsija
koji se širi umirući.