KAPUT

 

Čovek u crnom kaputu na plavom nebu lebdi.
Čovek u crnom kaputu od Boga traži da
dnevnom svetlošću iscrta srce na nebesima –
kojim će je zaseniti, kojim će je zadržati.
Čovek u crnom kaputu skače u bunar iskušenja,
u ponore grehova.
Čovek u crnom kaputu obesio je mnoge pesnike...
drugorazredne ostavio da dozivaju sopstvenu senku
i patetišu pod gustim sivilom.
Čovek u crnom kaputu požutio je lišće.
Čovek u crnom kaputu ume biti poetičan.
Čovek u crnom kaputu je crnji od mraka.
Jednom je skinuo kaput da se okupa,
okačio ga o žalosnu vrbu, i zaplivao...
Mračna reka ga je odnela u tišinu...
Kaput je izbledeo.