RAPSODIČNA ANATEMA

     Proždrljivi pesnik
     smrvio te je pomahnitalom strašću,
     elegijama šizofrenih ljubavi –
     od sebe napravio posesivnu ljušturu,
     od tebe ožiljak...
     Pogazio je zabranjenu stazu
      pokušavajući da reši enigmu
      neizučivog zakona žene...
      Razorio pravilnike
      i otkinuo srce iz trulih pleći.

      Bezbroj neveštih pokreta   
      u dubokom plavetnilu
      prelio u idilično belo,
      preko toplog straha...
      u tren...

      Preklani mol krvario je u delirijumu.
      Jednog će seoskog praskozorja
      zaplakati jagnjad u tvoju čast,
      ženo, kurvo među sveticama,
      svetice među kurvama;
      uzela te ruža vetrova.