1/12/2007 - Teorija racionalnog izbora

Pa s obzirom na to da je decembar prepun rodjendana mojih prijatelja, pochela sam pomalo da panichim. Kako da stignem da kupim sve poklone na vreme ( + Nova godina)...??
E pa,poshto ja sve radim u poslednjem trenutku ( kao shto sad evo,  u gluvo doba noci uchim za test, a trebala bih izaci negde...shmrc)....onda sam odluchila da ne gubim vreme obilazeci prodavnice , poshto to zaista mrzim...
Umesto toga, napravicu virtuelni izbor..pa shta bog da :)))
E sad, vecina slavljenika je zenskog roda (nekako mi bilo uvek teshko da nadjem poklon za mushku osobu...) hvala Bogu..

Prvi izbor- neshto plishano ... Svi vole male chupave zivotinjice. Pogotovu zimi ...

28/11/2007 - Nedostaje mi tvoj.....smeh:)))

25/11/2007 - ...dok muzika svira....

22/11/2007 - **Zimska bajka***

Beograd, zima 2000 i neke..

" Ponovo guzva?! Ovo je da ne poverujesh"- mislila je , besno, u sebi, dok se prepun autobus priblizavao stanici.
" Pa nishta, moracu da nadjem nachina da udjem.."-slegnula je ramenima, i utopila se u guzvu.
Dok je bus mileo po putu , ona je ravnodushno gledala kroz prozor. Nije ni primetila ushicujuce poglede koje je izazivala. Nakon par stanica, uspela je da se izbori za mesto. Stajala je naspram Njega ( glavnog lika), i pokushavala da izvadi telefon iz torbe.

"Bem ti torbu, kao rupa bez dna"-mumlala je. On se nasmeshio i ustao kako bi otkucao kartu. Ne razmishljajuci, sela je na njegovo mesto. A mladic je ostao da stoji naspram nje, shokiran njenim postupkom. Sluchajno  je bacila pogled na njega, i ukapirala shta je uradila. Pocrvenela je. Sad joj je bilo glupo da ustane, tako da je okrenula glavu ka prozoru i pravila se da ga ne vidi.
"Uh, ovde silazim. Bash bezveze shto stoji ovaj ovako iznad mene. Shto nije sishao ranije?? "- mislila je.
Sishla je na stanici blizu fakulteta, a on je sishao za njom.

" Mislim da bar zasluzujem izvinjenje, ako vec necesh da me vodish na kafu"- zachula je muski glas iza sebe. Okrenula se ,i pogledala u mladica.

" Nemam za shta ja vama da se izvinjavam. Mislila sam da ste ustali da sidjete. Koji ludak josh ustane kako bi otishao na drugi kraj autobusa da otkuca kartu?"- odgovorila je i nastavila da hoda.
On je ishao za njom .
 " E sad sam siguran da mi dugujete izvinjenje. Nazvali ste me ludakom ! Jer vi mislite da samo zato shto ste lepi mozete  nipodashtavati ljude i tretirati ih kako hocete? " - govorio je ubrzano.
Zastala je i okrenula se. Pogledala ga je u ochi.  

" Uh bre..ovaj ima lepe okice. Shteta shto je ovakav namcor" -pomislila je.

"Slushaj ti, gospodine  ili shta god da si. Ja se ne izvinjavam nikome, NIKOME bez razloga. Tako da vas molim da me ostavite na miru, ionako kasnim na predavanje".

"NIje valjda da vi neshto studirate gospodjice?  Ahm, da sigurno politiku..jezik vam je do poda" - reche on besno. " I ne pushtam vas da odete dok mi se ne izvinite"

" Evo, izvinite gospodine, ni za shta. Zadovoljni ?!!"- nastavila je da koracha. Shtikle su odzvanjale asfaltom. Nije se okretala, mada ju je zivo zanimalo da li ide za njom.
Utrchala je u amfiteatar i  zauzela mesto u prvom redu.
Nakon par minuta u amfiteatar je ushetao profesor. Ona je samo zinula. Iza profesora ishao je drski mladic iz busa.

" E pa, dame i gospodo studenti..da vam predstavim nasheg novog asistenta na predmetu..."- vishe nije chula shta je profesor prichao. Njene ochi su se uplasheno zaustavile na njegovim.
On joj se samo nasmeshio i seo.
Nakon predavanja, htela je da shto pre ode iz amfiteatra, ali on ju je u masi studenata spazio i povukao u stranu.

" Eto, sad znam o chemu razmishljate, koleginice. Sigurno vam je zao shto se niste lepo ljudski izvinili" .

"Ovaj..pa znate.."-pochela je da muca.

" Slushajte, ja cu zaboraviti na tu malu razmiricu ako budete ishli sa mnom na kafu sad. Nov sam u gradu, ne poznajem josh nikoga, pa ako biste bili ljubazni..."

Nasmeshila mu se, uhvatila ga ispod ruke i odvela u kafic u blizini faxa..
Par godina kasnije,vencali su se u crkvi Sv.Marka...:)))

21/11/2007 - **Srce na dlanu ***

19/11/2007 - Jednog divnog, mirisnog jutra...

16/11/2007 - Onaj prvi, najsladji :)))

"Usne jedino zato I postoje

Da sa nekim podelish neshto svoje

Usne su tu da se neshto shane

U jedno ustreptalo veche

I da te prvi poljubac posle,

celog zivota, pomalo peche…"

Mika Antic

Ovih dana mi se prvi poljubac vuche po mislima. Mnogi zaborave poljubac, mnogi zaborave i osobe sa kojima su podelile taj prvi susret... Nazalost..

6/11/2007 - ** Zavodljivo ? **

30/10/2007 - **U ritmu tam tama kroz jutro...**

28/10/2007 - ***Neki moji strahovi***

24/10/2007 - ****Parce ludila u nama****

21/10/2007 - **A zashto ne moze tako??????**

Evo, danas je bio kishan dan. I ja sam, pod punom opremom ( kachket+ kishobran), krenula do drugarice. Kako ona  zivi na dvadesetak minuta od mene, reshila sam da se proshetam, uzivajuci u kishi.
Elem, idem ja tako...i odjednom mi se u glavi stvorila pesma " Raindrops keep falling on my head.." i doshlo mi da pevam naglas. Okrenula sam se levo, pa desno- ulica je bila prazna. Pochela sam , prvo tiho, pa onda glasnije ..i tako sam skakutala oko barica ( kao klinka) i pevushila pesmu...
A onda sam primetila dve zene koje stoje na trotoaru i zabezeknuto gledaju u mene. Jedna se i prekrstila. Druga je odmahivala glavom.. A ja...pa osecala sam se kretenski. A stvarno mi se skakutalo.. i pevalo..
Smatram da je glupost odricati se nekih svojih zadovoljstava samo zato shto se kose sa tudjim. I u sushtini me nije briga...ali me dotakne. Dotakne me tako jedna rech, pogled...i osecam se jadno, a ne bih smela. Ne radim nishta loshe, zar ne?
I tako...nastavila sam normlano da hodam do drugarice....

18/10/2007 - Poludecu, ocu majke mi !!!!!

15/10/2007 - A kada padne noc...

12/10/2007 - ono neshto...

9/10/2007 - Apolonu...

Pesma Apolonu, od devojke koja nikad nije osetila ljubav...

Šta je, šta bleneš?

Ne sviđa ti se što sam rekla?

Ej stani, kud si kreno?

Opet hoćeš unutra?

To bi ti? To ti je računica?

Misliš: Ona je sirotica, nikada ne imaše sreće,

zamisli kako će da se obraduje

kad joj JA pokucam na vrata

E, pa ovo je druga priča!

Gdje ste svi vi bili,

kada ste mi bili potrebni?

čekajuci sreću postah sama sebi dovoljna

a sada me čak ni ti

ne možeš zaista usrećiti

Zašto onda da glumim?

Zašto da budem zahvalna?

Jer mi je tvoja ljepota data

sada kad više nisam u stanju

u njoj iskreno da uživam?

Da glumim kako sam srećna,

jer mi ti činiš čast?

I šta zapravo sada hoćeš?

Dobro, ti si najljepši

najjači divan i vječan

Pa šta, jel treba da padnem u nesvjest?

Ako mi sreća nije došla

Onda kada me mogla usrećiti

Odkud joj pravo da se sada zove srećom?

A ti lijepo idi

i obraduj neku drugu

I još nešto... to vječno cvijeće s' Olimpa

koje nikada ne vene,

mislio si da mi doneseš jedan vječni buket,

da ne moraš druge da kupuješ?

Nosi i njega sa sobom!

Tras! ( ovo su se vrata zalupila, nije deo pesme)

6/10/2007 - Eh....

Kisha je ponovo orosila Beograd. Sad bash lepo mirishe... Dok sam,malo pre, shetala po kraju, nastojala sam vazduh udisati punim plucima.Bilo je bash dosta ljudi napolju. Shetali su po parku, izvodili pse, machke, shta ko ima... neki su samo zverali okolo, podizali pogled ka nebu, predvidjali vreme...Mala grupica dechaka je sedela na klupicama i smeshkala se devojchicama koje su prolazile, kao sluchajno..
Kada sam sve njih proshla, bash sam pomislila kako je lepo ovo veche... A onda je mali decacic, od mozda pet godina dotrchao do mene. U ruci je drzao kachket, okrenut naopachke i gledao me molecivim pogledom. U meni se neshto otkinulo. Napolju je sveze, mozda chak i hladno, a on je u majici sa kratkim rukavima, izgladneo...Spustila sam par novchanica u njegov pocepani kachket.. Uhvatio me je za ruku i zahvalio.
Srce mi je bilo stegnuto i kasnije dok sam prolazila iste one dechake, i bili su mi nekako strani njihovi osmesi..i oni ljudi koji gledaju u nebo, a ne vide ono shto je ispred njih- ruke malog dechaka koje mole za dinar.Ljudi su postali tako sebichni, ravnodushni na druge ...
I sada, dok pishem ovo...srce je stegnuto..jer sam svesna da tamo negde, u hladnoj i previshe mrachnoj noci...mali , siromashni dechak luta...trazeci svoj dinar..mozda i sam nesvestan svoje nesrece...

9/9/2007 - Polarna svetlost....

Ukrshtajuci svoje snopove raznobojnog svetla na obrisima nepoznate planete, sva magija svemira pokazala mi je put ka tebi..

Cujesh li me?

Dolazim tiho , na prstima, zeljna da te dotaknem.Zeljna da se udavim u sjaju tvojih plavih ochiju...

Ova noc je tako beskrajna...Tako nepregledna , kao ogromna prostranstva, livada, puna belog poljskog cveca... I mirisa, koji opija....

Vidish li me?

Tu sam, sakrivena iza coshka tvojih nadanja, chekam da me dozovesh...da uzivam u mekoci tvog glasa..

Zeljna da te imam...ponovo....

7/9/2007 - U iščekivanju susreta sa jednim snom..

"Jednom, kada me godine zasite lutanjima, i kada shvatim koliko je vremena prošlo od onog trenutka  lutanja, i onog trenutka večnosti, srešću te ponovo. Možda ću opet poželeti dodir tvog pogleda i miris tvoje kose.A do tada, ne znam! Loviću dečačke poglede izmedju dva zalaska sunca, i ostaću ludo zaljubljena u...neke dane koje sam provela sa tobom.

Srešćemo se jednom! Pogledi se moraju dodirnuti, ruke se moraju jednom razumeti, jer svet je isuviše mali da se ne bismo sreli. Svet je samo krug u kome zauvek ostaju ista lica. Život je igra u kojoj su ljudi u istim ulogama.Naći ću te da mi vratiš jedan san...

Izgubila sam te jedne zime,dok je mraz ledio dah . Otišao si uveren da je pobeda tvoja, da si dodirnuo nebo, uhvatio sreću. A sreća je čudna. Nju nikada niko nije zadržao duže od tri puta. Zadrži je tri godine, tri večnosti ili tri života, svejedno, ali jednom će otići...E, tada ću te naći.

Od kada si otišao-sve je isto. Moja soba, muzika, miris mandarina...i ja ! Nisam mnogo patila. Nisu me pitali za tebe i zaborav te odneo. To nije moja greška...A to što me neko vreme nisu vidjali u gradu, bilo je zbog zime. Sećaš se kako je bila oštra i kako je crtala ruže na našim prozorima??

...Snovi me ponekad podsete na jedan san,samo moj, san sa najlepšim osmehom na svetu.Ali to nije zbog prošlosti,već zbog punog meseca, ili nekog važnog datuma.

Ako ti neko bude pričao o ovom vremenu, ovim danima i meni- ne veruj. Ljudi pogrešno vide i pogrešno shvataju. Reći će ti da su mi oči često bez sjaja i da podočnjaci govore o mojim noćima. Ne, nije to zbog tebe,moja laži. To je zbog večeri koju sam provela sa njim.Ako ti kažu da sam često čudna i neraspoložena, ne veruj im.  I ako kažu da se trzam na pomen tvoga imena i da se čudno nasmejem kad neko spomene naše dane, to nije zbog tebe.

Ljudi su čudni, moja iluzijo !

Prolaziće vreme...Sretaću neke ljude koji u očima nose deo prošlosti, našeg vremena, i čija će me pitanja boleti. A moći ću preko njih...Vreme će biti dovoljno..

I jednoga dana, dok mi nebo bude pričalo svoje snove, biću u belom i biće neko drugi pored mene, dok budem bacala buket svojoj najboljoj drugarici. Ali to nećeš biti ti ! Život je surov prema sanjarima...

Posećivaću sa mužem muzeje , izložbe, kupovaću nameštaj, opremaću stan, a biću svesna jeseni u vazduhu, i mirisa kestena u kosi..

I samo ponekad, kad u septembru krenu vozovi puni dečaka, setiću se kako mirišu jeseni. I tada, kada budem imala sve, a ustvari ništa, poželeću da mi vratiš san....Uzeću ga i otići...Ostaćeš sam !

Srešću svoj san na raskrsnici ponosa i uspomena, dodirnuću ga , osetiti i otići...

...i dalje ga beskrajno voleti....."

P.S.Ovaj tekst sam nashla odavno...ne znam ko ga je napisao...malo sam ga izmenila....

5/9/2007 - Kazi zashto me ostavi....

Kazi zasto me ostavi, srce ispuni tugom? Kazi zasto zaboravi, ljubav svu nasu ti? Drugom kada si otisla, osmeh krio je boli Ipak tiho si plakala, kada se rastasmo mi Svi moji dani tuzni su, bez ta dva oka plava Vrati se sakri skrati patnju tu, sve ti oprastam draga Kazi zasto me ostavi, srusi sve divne svnove? Kazi zasto zaboravi, ljubav svu nasu ti? Vrati se skrati patnju tu, sve ti oprastam draga Kazi zasto me ostavi, srusi sve divne snove? Kazi zasto zaboravi, ljubav svu nasu ti? Ljubav svu nasu ti..., Ljubav svu nasu tii......