7/9/2007 - U iščekivanju susreta sa jednim snom..

"Jednom, kada me godine zasite lutanjima, i kada shvatim koliko je vremena prošlo od onog trenutka  lutanja, i onog trenutka večnosti, srešću te ponovo. Možda ću opet poželeti dodir tvog pogleda i miris tvoje kose.A do tada, ne znam! Loviću dečačke poglede izmedju dva zalaska sunca, i ostaću ludo zaljubljena u...neke dane koje sam provela sa tobom.

Srešćemo se jednom! Pogledi se moraju dodirnuti, ruke se moraju jednom razumeti, jer svet je isuviše mali da se ne bismo sreli. Svet je samo krug u kome zauvek ostaju ista lica. Život je igra u kojoj su ljudi u istim ulogama.Naći ću te da mi vratiš jedan san...

Izgubila sam te jedne zime,dok je mraz ledio dah . Otišao si uveren da je pobeda tvoja, da si dodirnuo nebo, uhvatio sreću. A sreća je čudna. Nju nikada niko nije zadržao duže od tri puta. Zadrži je tri godine, tri večnosti ili tri života, svejedno, ali jednom će otići...E, tada ću te naći.

Od kada si otišao-sve je isto. Moja soba, muzika, miris mandarina...i ja ! Nisam mnogo patila. Nisu me pitali za tebe i zaborav te odneo. To nije moja greška...A to što me neko vreme nisu vidjali u gradu, bilo je zbog zime. Sećaš se kako je bila oštra i kako je crtala ruže na našim prozorima??

...Snovi me ponekad podsete na jedan san,samo moj, san sa najlepšim osmehom na svetu.Ali to nije zbog prošlosti,već zbog punog meseca, ili nekog važnog datuma.

Ako ti neko bude pričao o ovom vremenu, ovim danima i meni- ne veruj. Ljudi pogrešno vide i pogrešno shvataju. Reći će ti da su mi oči često bez sjaja i da podočnjaci govore o mojim noćima. Ne, nije to zbog tebe,moja laži. To je zbog večeri koju sam provela sa njim.Ako ti kažu da sam često čudna i neraspoložena, ne veruj im.  I ako kažu da se trzam na pomen tvoga imena i da se čudno nasmejem kad neko spomene naše dane, to nije zbog tebe.

Ljudi su čudni, moja iluzijo !

Prolaziće vreme...Sretaću neke ljude koji u očima nose deo prošlosti, našeg vremena, i čija će me pitanja boleti. A moći ću preko njih...Vreme će biti dovoljno..

I jednoga dana, dok mi nebo bude pričalo svoje snove, biću u belom i biće neko drugi pored mene, dok budem bacala buket svojoj najboljoj drugarici. Ali to nećeš biti ti ! Život je surov prema sanjarima...

Posećivaću sa mužem muzeje , izložbe, kupovaću nameštaj, opremaću stan, a biću svesna jeseni u vazduhu, i mirisa kestena u kosi..

I samo ponekad, kad u septembru krenu vozovi puni dečaka, setiću se kako mirišu jeseni. I tada, kada budem imala sve, a ustvari ništa, poželeću da mi vratiš san....Uzeću ga i otići...Ostaćeš sam !

Srešću svoj san na raskrsnici ponosa i uspomena, dodirnuću ga , osetiti i otići...

...i dalje ga beskrajno voleti....."

P.S.Ovaj tekst sam nashla odavno...ne znam ko ga je napisao...malo sam ga izmenila....