25/1/2008 - Uzalud pitash

Get this widget | Track details | eSnips Social DNA

Uvijek su bile tako nevine
te tvoje crne oci
ko da nikad nece proci
ljubavne igre one ne vide
i nikad nece moci
sve dok samo strah ne ostane

Zar si stvarno mislila
da je sve to igra,
sto sam ja zbog tebe sam?
A sto ces sada
kad si stigla do zida,
a doma nema goluba da te miluje?

Teske se kise spremaju
kroz tvoj se prozor
samo jablani vide
nad gradom munje sijevaju
UZALUD PITAS KO IDE
UZALUD PITAS KO IDE
budaline u planine
pustahije kroz kapije

Stari strazari zijevaju
kroz tvoj se prozor
samo jablani vide
daleki momci pjevaju
UZALUD PITAS KO IDE
budaline u planine
pustahije kroz kapije

Pogasi sve
i budi vesela
jer ljubav je
za nas tek pocela



Uvek su me pogadjale ove rechi...i uvek sam setna uz ovu melodiju..
I ima istine...medju redovima...
I ima tezine i teskobe u glasu...
I ima tuge ove noci....

24/1/2008 - Ajde da vas vidim :))))

Get this widget | Track details | eSnips Social DNA

Budi dobra ti, nemoj gradom lutati
mini ne nosi, lete strasni savjeti
ma, budi dobra ti, nocu se ne izlazi
i ne ne sljedi te, to su lose djevojke

Budi dobra ti, nemoj se zaljubiti
nemoj ljubiti pamet ces izgubiti
ma, budi dobra ti, to mi uvijek kazu svi
i nemoj lagati, lose ces zavrsiti


dobre djevojke
one idu u raj bas sve
lose djevojke
idu kud god zazele

Budi dobra ti, rano kuci dolazi
i ne ne slusaj te, to su lose djevojke
a te lose sve, moje prijateljice
nisu lose ne, sve su dobre djevojke



 loshe devojke !

dobra devojka..!!

22/1/2008 - Neke te ochi do smrti pogode...

17/1/2008 - Prichaj mi o ljubavi....

Get this widget | Track details | eSnips Social DNA

Kad je sunce na zapadu palo,
kad su želje ugasile dan...
moje srce još tad nije znalo,
da će s tobom podeliti san...

Kad je noć, duga noć skrila zvezde,
kada grad tihim snom nemo spi...
tad sam ja srela dve tople ruke,
tad sam zanala da si pored mene ti...

Pričaj mi o ljubavi,
glas tvoj neka bude tih...
nežne reči pričaj mi,
kao drage pesme stih...

Pričaj mi o ljubavi,
davno želim šapat tvoj...
kad si pored mene ti,
čitav svet je samo moj...


Olivera Katarina

15/1/2008 - Poetichari 21.veka :)))

    Jednoj Beogradjanki...

Jos jedno zimsko kisno vece,

jos jedna kap kise niz prozor tece.

Naslonjen gledam u ulicnu svjetiljku,

kao u neku lijepu neznanku.

Dok sivi oblaci prelijecu Podgoricu,

ja mislim na jednu curicu.

Gdje li je sada,

Da li spava, koga li sanja,

dok u mojoj glavi njeno ime odzvanja?

Ona je daleko, a moje misli sa njom,

Ana, Ana, Ana moje srce ponavlja redom.

Upoznah je slucajno sasvim,

i od tada na nju mislim.

Ocarale su me njene crne oci,

one su razlog ove neprospavane noci.

A kovrdze njene,

Leptire u stomaku bude kod mene.

Lijepi su Njujork, London, Lenjingrad,

al’ nijedan kao Beograd,

jer to je njen rodni grad.

Koliko bih zelio da sam sada tamo,

Na trenutak sa njom samo.

Zato Ana sretnes li me mozda jedne noci,
zastani, nemoj proci,
pogledaj u mene,

pomiluj mi kosu,
zastani kraj mene, 
uzmi moje promrzle dlanove,
poljubi ih,
vodi me sa sobom i nista me ne pitaj,

 jer ja sam zbog tebe tu znaj!

A ovo je moja orginalnost...:))))

Nošena čudesnim dahom sreće

Uz nežne melodije noći

Zakucah na vrata fantazije,

A mislila sam da neću moći.

U masi nepoznatih obrisa,

Prepoznah jedno nežno,

Romantično biće sa lepim očima,

Koje ponekad ume da bude i smešno.

I desila se magija trenutka,

Za koju objašnjenje nemam,

Već samo da u tami svoga kutka,

O njemu maštam dok dremam.

Neizvesnost je teška muka,

Jer ne znam šta je u njegovoj glavi...

Poput aždaje sa sto ruka,

Da mu se svidjam, volela bih da mi javi.

Nikola je ime tog nežnog bića,

Zbog njega mi srce brže kuca...

I ne znam kako dodjoh do ovog otkrića,

Ali pošto ga stalno spominjem, on verovatno

Sada štuca !!!

13/1/2008 - Plavi moj safiru....

Bajaga - Plavi saf...

Kuda si posla sa tim tamnim ocima
i cije ime ti na usni pociva
kazi mi ko ti guzva postelju
i ko ima zlatne kljuceve od tvojih tajnih odaja

daj da te pratim gde god da si krenula
sretan je onaj skim si noci dijelila
daj da te pratim i da budem sena
da ne budes usamljena
kad po vodi budes hodala


hajde
plavi moj safiru hajde
ceznjo i nemiru
hajde
dodji i ostani tu

duvaju promaje kroz vrata naroda
tuda smo prosli mi jos davno nekada
kazi mi ko ti guzva postelju
i ko ima kljuceve od tvojih tajnih odaja
daj da te pratim gde god da si krenula
sretan je onaj skim si noci delila
daj da te pratim i da budem sena
da ne budes usamljena
kad po vodi budes hodala

12/1/2008 - Neka vrijeme mjenja se...

Sad je stvarno zbogom,
ne reci rijeci preteske,
stigle su me suze,
al' sve su suze meni poznate.
Neko vrijeme zlo,
i nas je dotaklo.

Umoran sam mala,
sit sam prica,nocnih lutanja,
trebam zlatna jutra,
zelim duga lijepa cutanja.
Moje ludilo,
jos ti nije poznato.

Pobjeci,
ali kako od ovog sto je u nama,
neki djavo sa ljepljivim usnama......
Dok godine klize niz obraze,
neka vrijeme mijenja sve.

Mahnito me ljubis,
zadnji put k'o nikad do sada,
ono sto te gusi,
vatra je u bedrima....
Za vrata magije,
mi izgubili smo kljuceve.

Zora modro puca,
cigarete vucem zadnji dim,
kratki bljesak jutra,
stopili smo se sa njim......
I vise nikada,
biserna skoljka se zatvara.

Crvena Jabuka

12/1/2008 - Napisao mi je pesmu...

7/1/2008 - Nedostaje mi nasha ljubav

Get this widget | Track details | eSnips Social DNA

Na jastuku... Bdim na ponocnoj straži kao stari posustali ratnik
Kom svaki put od riznice neba jedva zapadne mesechev zlatnik...
Pod oklopom drhti košuta plaha vechno gonjena tamnim obrisima straha
Koja strepi i od mirnih obronaka sna...

Nedostaje mi naša ljubav, mila... Bez nje se život kruni uzalud...
Nedostaješ mi ti, kakva si bila... Nedostajem mi ja... Onako lud...
Ja znam da vreme ne voli heroje... I da je svaki hram ukaljalo...
Al meni, eto, ništa sem nas dvoje nije valjalo...

Kad potražim put u središte sebe, staze bivaju tešnje i tešnje...
I skrijem se u zaklon tvog uha kao mindjuša od duple trešnje...
Al uspevam da jos jednom odolim da prošapucem da te nocas ruski volim...
Šta su rechi... Kremen što se izliže kad tad...

Nedostaje mi naša ljubav, mila... A bez nje ovaj kurjak menja cud...
Nedostaješ mi ti, kakva si bila... Nedostajem mi ja... Onako lud...
Ja znam da vreme svemu menja boje... I da je silan sjaj pomrachilo...
Al meni, eto, ništa sem nas dvoje nije znachilo...

Ponekad još u moj filcani šešir spustiš osmeh ko charobni cekin...
I tad sam svoj... Jer ma kako me zvali ja sam samo tvoj lichni Harlekin...
Ponekad još... Suza razmaže tintu... I ko domina padne zid u lavirintu...
Tako prosto... Ponekad još stignemo do nas...

Nedostaje mi naša ljubav, mila... Bez nje uz moje vene puže stud...
Nedostaješ mi ti, kakva si bila... Nedostajem mi ja... Onako lud...
Ja znam da vreme uvek uzme svoje... I ne znam što bi nas poštedelo?
Al meni, eto, ništa sem nas dvoje nije vredelo...

Djordje Balashevic

4/1/2008 - Dodje mi .....

Bolujem od tragova
od gazenja i mastanja
bolujem od mirisa
od tebe i zidova

Bolujem od slabosti
samoce i nadanja
bolujem od mirisa
od tebe i zidova


Dodje mi da vrisnem tvoje ime
uzmi mi dusu, uzmi sve
dodje mi da vrisnem tvoje ime
veceras dopustit cu ti sve

Bolujem od prevara
davanja i cekanja
bolujem od mirisa
od tebe i zidova

29/12/2007 - Zvoncici...zvoncici...zvone celu noc...

25/12/2007 - Jablanovi...

Nekada su u mojoj ulici stalno shumeli jablanovi. Bilo ih je sedam. I svakog proleca bi ih slushali, a svake jeseni bi skupljali njihovo zuto, zlatno lishce. Visoko, gordo uzdignuti, bivali su lepota nashe male ulice, u sred sivog velikog grada. Bila sam tako ponosna na njih.

Secam se jedne oluje, kada sam imala deset godina. Strashna letnja oluja. Ogromni, visoki jablanovi su se klatili i spushtali svoje granje do zemlje. Nishta na mene nije ostavilo veci utisak od tog...
                                                             ***
A onda su ih posekli. I sagradili fabriku na tom mestu. Razocharenje u svojim dechijim ochima ne mogu opisati. Danima sam plakala za njima. A oko mene, ravnodushnost.
Nestali su jablanovi, nekada tako ponositi. Nestale su i uspomene na njih. Nemam ni jednu sachuvanu sliku...imam samo par secanja, i to je to.. Premalo, za takve lepote...
                                                         
                                                        ***

Par godina kasnije, kada smo u srednjoj shkoli uchili pesmu J. Duchica, dotaklo me. Setila sam se .
I kada je profesorka srpskog upitala koga predstavljaju ovi jablani...ja sam, ne znam zashto, rekla:
"Umetnike" .....

Zašto noćas tako šume jablanovi,
Tako strašno, čudno? Zašto tako šume?
Žuti mesec sporo zalazi za hume,
Daleke i crne, ko slutnje; i snovi.
U toj mrtvoj noći pali su na vodu,
Ko olovo mirnu i suvu, u mraku.
Jablanovi samo visoko u zraku
Šume, šume, cudno, i drhću u svodu.
Sam, kraj mutne vode, u noći, ja stojim
Ko potonji čovek. Zemljom prema meni,
Leži moja senka. Ja se noćas bojim,
Sebe, i ja strepim sam od svoje seni.

Jovan Duchic

23/12/2007 - svetlo !

* Postao si svetlost*
*u vechnom tunelu mraka*
*Kao da si znao da bez*
*svetlosti ne mogu*
*A onda si nestao*
*zajedno sa senkom*
*moje dushe i tela*

*I bio prolaznost*
*izgubljenog osmeha*
*i jedine nedozivljene*
*ljubavi....*
*bez ideala !**

20/12/2007 - Jedan tezak dan !!!

Ovaj dan je tezak i jak,
pada odluka- da pustim
sada da me samelje.
Nema opravdanja i ne treba
da bude, znam !

Neumorno trazim,
beze dok ih lovim,
nedostaju reci da popune tisinu
ne gledaj me tako
ne veruj mi vise ,
nedostaju misli da popune prazninu
(i nista vise ne moze da smeta
umrecu mirno dan pred kraja sveta)

Nema gde i nema sta
osim sasvim nevaznih lepota
voleo bih sve ali nemoguce
ne mogu sam iz svoje koze
 
Jarboli

15/12/2007 - Otkricu ti tajnu...

Na tvojim rukama...
mirishe kisha
dani su kraci..
ne hvatam ti korak...

nauchi me ...
molim te...
kako pleshu lazi...

13/12/2007 - ***Žmurke***

10/12/2007 - Igra bez granica...

8/12/2007 - Slavlju nikad kraja:))

Ponovo su pocheli sa glupostima, a rekla sam im da necu.
Spremili su hrane za 100 ljudi, a dolazi oko 20-oro..ma ni toliko..
Brat je instalirao zvuchnike na moj jadan lap top..jedva sam mu prishla od kablova...
Kada sam im rekla da danas popodne imam kolokvijum-zgranuli su se. Chak mislim da su bili na ivici da mi kazu da ne odem !
Bojler neprestano radi vec 3 dana, kao za svaki sluchaj.
Sa telefona se ne skidaju. Uvek su kao, zaboravili nekoga da pozovu.
Ona je uposlila komshinicu oko torte...a drugu ce sama...
Meni zapalo ponovno sredjivanje kuce...levitacija sa knjigom u ruci...
On..samo peva. Ukljuchi neke narodnjake...nemam gde pobeci...!
A mladja ona....spava ! Kao da je nishta na ovom svetu ne zanima...
I sad ja vas pitam ...IMA LI KRAJA???
Zashto, o zashto nisam mogla imati normalne roditelje????!!!

4/12/2007 - ** Oproshtaj**

Kada shvatish da je kasno,

Kada shvatish da je proshlo

Kada odesh drugim putem,

Kada ostanesh  sama,

Kad vishe nicheg nema,

Kada shvatish da je prolazno sve,

Kada okrenesh glavu

Kada nestane sve..

2/12/2007 - Beograd...nekad i sad !

evo ga i Univerzitet...:)) blagosloven bio

a pogledajmo danashnji odraz Beograda ! Jesmo li tako napredovali??!!!!

                                                            +

Evo slikica koje je prilozila jelenaartpoezija :)))