15/1/2008 - Poetichari 21.veka :)))

    Jednoj Beogradjanki...

Jos jedno zimsko kisno vece,

jos jedna kap kise niz prozor tece.

Naslonjen gledam u ulicnu svjetiljku,

kao u neku lijepu neznanku.

Dok sivi oblaci prelijecu Podgoricu,

ja mislim na jednu curicu.

Gdje li je sada,

Da li spava, koga li sanja,

dok u mojoj glavi njeno ime odzvanja?

Ona je daleko, a moje misli sa njom,

Ana, Ana, Ana moje srce ponavlja redom.

Upoznah je slucajno sasvim,

i od tada na nju mislim.

Ocarale su me njene crne oci,

one su razlog ove neprospavane noci.

A kovrdze njene,

Leptire u stomaku bude kod mene.

Lijepi su Njujork, London, Lenjingrad,

al’ nijedan kao Beograd,

jer to je njen rodni grad.

Koliko bih zelio da sam sada tamo,

Na trenutak sa njom samo.

Zato Ana sretnes li me mozda jedne noci,
zastani, nemoj proci,
pogledaj u mene,

pomiluj mi kosu,
zastani kraj mene, 
uzmi moje promrzle dlanove,
poljubi ih,
vodi me sa sobom i nista me ne pitaj,

 jer ja sam zbog tebe tu znaj!

A ovo je moja orginalnost...:))))

Nošena čudesnim dahom sreće

Uz nežne melodije noći

Zakucah na vrata fantazije,

A mislila sam da neću moći.

U masi nepoznatih obrisa,

Prepoznah jedno nežno,

Romantično biće sa lepim očima,

Koje ponekad ume da bude i smešno.

I desila se magija trenutka,

Za koju objašnjenje nemam,

Već samo da u tami svoga kutka,

O njemu maštam dok dremam.

Neizvesnost je teška muka,

Jer ne znam šta je u njegovoj glavi...

Poput aždaje sa sto ruka,

Da mu se svidjam, volela bih da mi javi.

Nikola je ime tog nežnog bića,

Zbog njega mi srce brže kuca...

I ne znam kako dodjoh do ovog otkrića,

Ali pošto ga stalno spominjem, on verovatno

Sada štuca !!!