3/9/2007 - Nezno, nezno, neznije...

Topli muški dlanovi lagano klize po mojim obrazima.Osećam njihov miris, miris meda.Prekriva mi oči i uzdiše...

U novo svitanje dana, dok kroz tanke obrise čipkane zavese proviruje septembarsko sunce...Osećam- smeši se.

A ja ne mogu razvući svoje usne u osmeh, jer se plašim da će sve nestati, da će on nestati. Zato mirno ležim, kao ukočena.

Ne mogu mrdnuti nijedan mišić svog tela...A srce udara kao ludo...

Lagano otvaram oči, i gledam u njegove...Ima lepe oči.Nekad su zelene, a nekad plave,modre.

Grli me. Nešto mi šapuće na uvo. Golica me. Moram se nasmejati...

A onda nestaje, kao san .. previše lep da bi trajao. Previše lep da bi trajao.... 

31/8/2007 - 39.

" Dopusti mi da sedim pored tebe i da usne moje  vrše posao koji se može vršiti sam

u ćutanju i blagoj svetlosti zvezda..."

                    Tagore....

29/8/2007 - Bol alkohola

Moral ti nije najbolja strana

večito pijan po baru se šećeš, tvoja je duša puna rana

ničim ih više izbrisati nećeš...

Alkohol noćas razumom gmiže, osećaš da toneš, ostaješ sam..

neka crna slutnja u zagrljaj stiže

da ugasi , davno, zapaljeni plam...

Ti nisi   isti kao i drugi, ne nosiš isti kroj...

pohabane žene, olinjali ljudi, ceo život su tvoj....

Večeri svake teturaš se kući, pijane ulice i pijani snovi....

svako će nekad tako se vući...

kad život počne da ga lovi.....

                                    ( zapisano 80' i neke..u jednom spomenaru..)

26/8/2007 - Jesen stize, dunjo moja...

..jesen rana...

Zar nije jesen lepa? Sa svim svojim bojama, mirisima...Sa otiscima koje kasnije nosimo kroz ledenu zimu...Najlepshe boje radjaju se s jeseni...Najludji  vetrovi....mirishljave kishe koje kvase okna.. rasturaju preterano savrshenstvo leta...  Arome pechenog kestenja odishu pustim ulicama...asfalt vishe nije vreo,prekriven je zlatnim pokrivachem opalog lishca...A magle u ranim jutrima postaju sve cheshce..

I koraci vishe ne odzvanjaju...gube se u mekoci suvog granja...Dok sheshiri lete gradom...Ljudi ne znaju da uzivaju u jeseni..suvishe su zaokupljeni nekim drugim stvarima...A trebalo bi zastati...pogledati... osetiti miris..osetiti kishu...I nasmejati se , ponekad..onako, bez razloga...Mozda bi i zivot onda bio lepshi..

24/8/2007 - Spisak razloga...

...zato shto si umishljen, kreten...

zato shto si nevaspitan, nekulturan...

zato shto nemash ambicije, nemash ciljeve..nemash put...

zato shto koristish svoju lepotu za nezakonite stvari....zato shto lazesh  !

zato shto zavodish, pa ostavljash...zato shto lupash recke na svom zidu "ljubavi"

..zato shto ne znash shta bi sam sa sobom....

...zato shto vredjash, nidoposhtavash...umanjujesh tudji trud...

...zato shto ne cenish ljude po onome kakvi su, vec po tome kako izgledaju...

..zato shto si povrshna , jadna, kopija choveka...

..zato shto ne volish...zato shto mrzish....

eto...zato te mrzim...najvishe na ovom  svetu !!!!!!!!!!!!

ali...opet...sa druge strane....

21/8/2007 - Sirena !

uhvacena u mrezi svojih pozuda...sa repom poput ribe....koprca se na suvom, ne moze udisati vazduh ! Staklenim, plavim ocima luta po dubinama slanog okeana. Neosetna na opasnosti. Uziva u svojoj slobodi, ne osecajuci granice, ne osecajuci obale...

...ali vuche je miris neba. Vuku je nemirni talasi...mirishljavi vetar u kosi.. vuku je nova prostranstva...

daje svoju dushu za par nogu. Istog trenutka se pokajala...

na povrshini....njene ochi su postale bezizrazajne. Njeno srce je pochelo da prima svu hladnocu ljudi. Postalo je zatvoreno za sva osecanja...

...ona je pochela prizeljkivati dubine. Jer u dubinama je toplo. U dubinama ima osmeha za svako bice... u dubinama nema podele na bogate i siromashne-svi su isti.

Nedugo po njenom dolasku na kopno, zaljubila se. U princa. Bez belog konja, i bez palate. Bez osmeha i toplog zagrljaja. zatvorio ju je u najvishu kulu zaborava...

...tamo je ostala do vechnosti. Jer sirene zive beskrajno.....

19/8/2007 - Opasan ples

„ Znam , želiš da sam tu, da hodamo po tlu

Toplom od suza..

Noć kad mene ne bude, pomisli da san pada ti na lice...

Gde šaputaće mrak, zastaće ti dah i čekaćeš sama....“

Sinoć sam dotakla nebo.  Od ushićenosti zaplakah. Kapale su zlatne suze, natapale blatnjavu zemlju. Iz suza rasla su drveća tuge. Iz neplodne zemlje, cvetali su pupoljci. A zadnja svetla na automobilu koji je išao u beskraj, bila su razbijena. Težak je put kojim on ide. Mnogo je bilo odustajanja, mnogo prepreka. Neki su stigli u beskraj, pa sad tamo bauljaju po mraku sopstvenih iluzija...neki nisu stigli, već se izgubili u putu. Ostavljeni su pored pruge da sačekaju neki deseti voz koji možda nikad neće ni doći. Ostali su napušteni.

Ja sam na pola puta do beskraja shvatila da ne želim tamo. Ne pripadam tamo. Pokušala sam da pronadjem put do nazad, do tačke iz koje sam krenula. Ali samo sam se vrtela u krug. Jer izlaza iz sopstvene glave nema. Zauvek ostala zarobljena svojim mislima.

Onog trenutka kad si napustio moj svet, ulice su ostale prazne. Ulična svetla su se pogasila u jednom trenu, i toplu letnju noć, zamenio je mraz. Ledila su se stakla na izlozima naše prošlosti, a tišina je postala pomalo preglasna. Hodala sam nesvesno, koračala predugo...živela prekratko.

Moj svet je postao kristalna kugla za turiste. Kada je okrenu na drugu stranu padaju kiše...

17/8/2007 - Iza zelene sene I

Tišina i okrenuta ledja. Ispucalo staklo pod težinom koraka. Svaki novi pokušaj za odlazak zariva se u meso. Otrgnuta struna zaborava skiči medju uvenulim cvetovima. Hod po ivici postaje smrtonosno zabavan, Poput klovna koji plače na pozornici svoga života. Kao oblak koji se gasi. Pokušala sam ignorisati  bol razbijene duše dok sam, pognute glave, krčila sebi put u neki drugi svet. Ali konopci koji povezuju naše misli mi nisu dali da se maknem. Čvrsto su me zakovali za tvoju sadašnjost. Tonem sa tobom  u živi pesak naših želja i požuda. A nije trebalo biti tako. Trebali smo leteti, nasmejani do suza...trebali smo  praviti vrtlog sreće a ne propadati u blato satkano od minuta neprospavanih noći.

Želim premostiti sve prepreke  do tebe. Želim ugasiti vulkan osećanja koji neprestano boli i tinja u mojim venama. Kasno je za kajanje. Kasno je za preklinjanje.

Otišla sam galopom po ambisu ljubavi koju sam gradila čitavu jednu večnost. A onda je jednim sarkastičnim osmehom  odagnala, spalila.

A tebe sanjam kad mi se posreći. Lupi me po glavi iluzija da me još uvek čuvaš u jedinom neukaljanom delu sebe, i krenem žvrljati i bulazniti svašta. Udaram mastilom po hartiji kao ranjeni bokser u svoj napukli džak. Sa bolnim saznanjem da možda više nikada neće ući u ring. Jer nije spreman za nove poraze, a pobedu ne može odneti...

Ma ne, nisam ja sanjalica, i  ne, nisam luda psihotična šizofreničarka...

Ja sam samo malo umorna !!!!

16/7/2007 - *Otmica*

Desio se zlochin. Strashan zlochin. Josh uvek ne mogu da dodjem k sebi. Polako smirujem zivce, i planiram osvetu. A pre osvete, idem da povratim ono shto mi je ukradeno. Dakle, treba mi plan. A u sluchaju da taj ne upali, treba mi i rezervni plan. Tako radi agent 007...tako radim i ja.

Elem, zlochinac se krije nekoliko kuca desno od moje lokacije, ne sluteci da se nekoliko kuca levo od njega sprema odmazda oshtecene strane ( a.k.a. zrtve). Ne, zlochinac Mr. X udobno sedi u svojoj koznoj crnoj fotelji, pushi Davidoff, pije ,mozda poslednju, chashu vina. Pre bih rekla piva, nije on dovoljno elitan za vino.

Plan A: ushetati tamo, sa smrtonosnim oruzijem-na sebi. Kostim krojen po mojim oblinama, stvoren da zavede...i poremeti pravilno razmishljanje. Kada udjem u prostoriju, moram ici pravo na metu, znachi ni levo ni desno. A onda uz oshtar pokret rukom ( koji je, naravno i zenstven), oduzeti Mr.X-u iz naruchja, ono shto mi je tako hladnokrvno ukrao.Naravno, dok on bude sedeo u svojoj, sada poderanoj koznoj fotelji, i dok mu cigareta bude gorela na prstima, on ce zablenuto zuriti u moj novi kostim...a onda ce da propadne u zemlju od srama i tezine svog ega.

Plan B ( u sluchaju da ,zbog nepredvidjenih okolnosti, plan A ne uspe) : otici  nekoliko kuca desno, pozvoniti na vrata, i kao svaka druga fina devojka, zatraziti nazad ukradeno. Osmehnuti se najnevinijim osmehom...

Misija " Vratiti nazad moje srce" je otpochela u 21:45 pm...

Wish me luck

12/7/2007 - Ovaj put...freedom !

Sanjala je mnogo puta. Bila opijena vrelim julskim suncem. Shetala plazom, osecala pesak pod nogama..i slan miris u dugoj, divljoj kosi..kosi boje badema...

I shetala bi tako, udarajuci ritam talasima..prateci zvukove nemirne vode, oslushkujuci glasove ljudi u daljini.. I ide ona tako..u svojim beznadeznim snovima..sama..zato shto je tako htela. Da bude sama, da odmori, razmisli..odluchi....

Mnogo toga je proshlo, mnoge stvari su doshle, neke ce doci..ali ona pokushava uhvatiti tren. Jedan tren, samo jedan u kome je sve nevazno...pa sve sem nje. Njen trenutak. NJena sloboda. Zasluzena i tako dugo ochekivana. Zeli uzivati u njoj shto duze. Jer ko zna kada ce je sledeci put naci.

Smeje se i zamishlja zelju dok bezbroj zvezda prolece iznad njene glave....

Kad li ce san postati stvarnost???!!!!

8/7/2007 - smeh u pokretu

Igraju besciljno putevima krojenim po meri nadanja koju su ulozili u sebe. Okrecu se brzinom najludjeg vetra, bacaju se pod vrtlozima oluje. Cirkusanti...klovnovi...prave od sebe dvorske lude, a sve zarad dobrog osmeha. Shirokog pozdrava nepoznatih i usputnog skidanja sheshira starijih gospodina. Ne smeju se, ne plachu...kao da nikakvih osecanja nemaju...

Cirkusanti..klovnovi...dvorske lude nashe sadashnjice... Najbezbriznija stvorenja. Ljudi u pravom smislu te rechi...

4/7/2007 - Umiranje meseca

"Umro je mesec,

svitanje u oku drema...

Ah ! Ti, noci !

Shta isprede kao ala?

Pod cilindrom sam,,,

Nikoga sa mnom nema...

Sam sam...

I parchad ogledala..."

                               Jesenjin

P.S. Nisam bash u potpunosti mogla da razumem smisao ovih rechi, ali valjda se sve svodi na samocu i izbegavanje iste...

1/7/2007 - Sve shto dotaknem sve je bol....

Sanjam, sanjam na belim krilima leptira. Zelim odleteti u novu viziju leprshave stvarnosti. Zelim ostvariti noc, prepunu zvezda, obasjanu mesechinom. Tako mi malo fali...

...malo fali za srecu. Uvek malo fali. Mrvica. Trun cheznje, nepredvidiva sen tuge.Fali mi potpora, oslonac. Ljuljashka kojom cu se zaljuljati u tu nedodjiju.

Zelim pevati. Vrishtati na sav glas. Zelim cutati i ochima iskazivati svoje emocije. Zelim uhvatiti vreme.

Treba mi neko. Da mi da pola sebe. Onu polovinu koja je otrgnuta, i bachena na dno nechega. Nechega u shta ne zelim zavirivati.

Hocu li ikada biti slobodna? Izbavljena iz okova koji mi prave rane na rukama. Osecam bol krvi koja se zgrushnjava. A okovi su metalni, hladni, chvrsti. A tako zelim lutati putevima duge, druziti se sa vilama, smejati se sa konjima. Zelim trchati poljima punim mirishljavog, livadskog cveca...

Preokrenuli su me. Preokrenula sam se. Ne znam kako i ne znam kada. Vrednosti koje su nekada bile deo mene, ostavljene su u zasenak, a na njihovo mesto stavljam loshe stvari.

I ne umem sebi da objasnim promenu u ochima kada god se pogledam u ogledalo...

Chekam....chekam...

"Sanjam, da se opet, volimo u klasju

u tom klasju shto lezi tu pod nama

i da luta tvoja ruka bijela,

tvoja ruka, preko moga tjela..."

26/6/2007 - Memories !!

Kako mi prija ovo secanje. Dok ovako usamljena sedim u vrelini svoja chetiri zida. Ne bih se pomakla sve ni da moram. Prijatno mi je pod teshkim vazduhom i memljivim mrakom. A srecna sam. Verujte, jesam. Jer danas sam se setila. Svega ! Svake sitnice koja bi ukazala na to divno vreme. Chak i mirisa lipa, koje i danas ponosito krase ulice kojima sam prolazila. Oh, kako bi ih volela videti.

Ma, secam se i jednih krupnih zelenih ochiju, i vragolastog osmeha. Kako su prve ljubavi lepe, ispunjujuce. Kako umeju ocharati prostim dodirom , laganim, po obrazima crvenim od stida i dechjeg rumenila. Da, mozda pishem gluposti, ali ove gluposti sada osecam. Od tih gluposti vecheras zivim, mozda vishe nego shto sam u proteklih 6 meseci. Vazan je osmeh, tako prokleto vazan. A tako ga malo imamo, i to sho imamo sebichno krijemo u dubinama nashih bica. I onda smo nesrecni.

Ali ja vecheras nisam nesrecna. Vecheras letim u drugi svet-iluzija i mashte. Sutra ponovo pochinje zacharan krug realnosti, ali vecheras sam ipak samo svoja. Luda klinka, vechiti optimista !

24/6/2007 - Jedno pismo

Sreo sam ljubav iz prve pjesme,

istinu mojih djechachkih dana,

dok je decembar ledio chesme

i dok je inje padalo s granja.

Sreo sam ljubav  iz prvog stiha,

u jednom malom mjestu u Srijemu,

kao kroz maglu,setih se krika,

o Ana, josh te vidim u svemu.

Ali ona nije, nije kao prije...

Do jutra mjesec ostao skriven,

sjedio chovjek za praznim stolom,

dugo sam shutio kao zaliven,

opijen blijedom, ledenom zorom.

Vjetar se lomio o stabla gola,

ne pamte toliku zimu u Srijemu,

krik mi se ote, ljubavi, bola,

o Ana josh te vidim u svemu...

      Srebrna krila...

Ova pesma je zakucala polovinom zime na moja vrata. Na koverti je bilo zapisano moje ime, a markica je nosila naziv jednog gradica u Sremu. Ne znam ko je odluchio da bash meni poshalje to. Ne znam ni zashto. Nikada mi ,nakon toga, vishe nije stiglo pismo iz tog gradica. A ovo chuvam. Kao uspomenu, na nepoznatog

21/6/2007 - Pricati,pripovedati, bulazniti....

" Biti chovek, rodjen bez svog znanja i bez svoje volje, bachen u okean postojanja.Morati plivati.Postojati. Nostiti identitet.Izdrzati atmosferski pritisak svega oko sebe,sve sudare, nepredvidljive i nepredvidjene postupke svoje i tudje, koji ponajcheshce nisu po meri nashih snaga.A povrh svega, treba josh izdrzati i svoju misao o svemu tome. Ukratko:biti chovek ! "

" Ili je cilj toga prichanja, da nam osvetli, bar malo, tamne puteve na koje nas chesto zivot baca, i da nam o tom zivotu, koji zivimo ali koji ne vidimo i ne razumemo, uvek kaze neshto vishe, nego shto mi , u svojoj slabosti mozemo da saznamo i shvatimo: tako da chesto, tek iz rechi dobrog pripovedacha saznajemo shta smo uchinili,a shta propustili, shta bi trebalo chiniti a shta ne !

Jer , pripovedach i njegovo delo ne sluzi nichemu ako na jedan ili drugi nachin ne sluze choveku i chovechnosti !! "

                                                       Ivo Andric " O prichi i prichanju"

19/6/2007 - Klara

  Evo, mutti je dala predlog.....a ja sam izdvojila, meni, najlepshe rechenice

Poraz
Kad se očekivano prometne u neočekivano, važno je da u prvom trenutku zadržiš izgled dostojan čovjeka. Kasnije će biti lako, jer nije ti prvi put da gubiš na mjestu pripremljenom za pobjedu.

  Tajna
Ne traži Tajnu u velikim stvarima. Ona se skriva u beznačajnostima na koje se ne obazireš. Možda je u običnom kamenu. Promotri sve kamenčiće vjerujući da je Tajna u svakome od njih.

  Vrlina
Želiš li biti bolji od drugih, ne misli na njih. Prevladaj svoje nedostatke bez grča. Ne žuri se i ne usporavaj - uskladi svoj korak sa Svijetom, i u svakom pokretu otkrit ćeš Vrlinu.

  Ne boj se
Ne boj se Svijeta - i kad te uništava, on te prima k sebi. Ne boj se ljudi - i kad ti prilaze s lošim namjerama, oni su dio Svijeta. U svemu pronađi sve, u svemu obitava sve. Zlo i dobro se ne isključuju. Pristani na svoj život ne postavljajući uvjete.

  Između sreće i nesreće
Svaki tvoj poraz postat će pobjeda ako ga prihvatiš mirno. Oni koji uvijek traže dobitak, uvijek su na gubitku. Mnogi završavaju život u velikim bolovima, jer pokatkad Svijet u zadnjim trenucima uspostavlja ravnotežu između sreće i nesreće u tijelu koje mu pripada. Luđaci su oni koji se odviše raduju i odviše žale - sljedeći ih dan iznenadi.

16/6/2007 - Izvucheno iz secanja !!!!!!!!!!

Ako me ikada sretnes u ovom ukletom gradu
ostani mirno na istoj strani plocnika
ne stavljaj ruke na lice, nemas sto od mene kriti
glavu gore, nama je ljubav lozinka...

ne pitaj je li pravedno sto nas je prekrio mrak
ni to sto nismo zajedno, pusti suzu daj mi znak

da jos nije prestalo, da nikad nece prestati
mogu proci stoljeca, mogu ti i umrijeti
a ti me nisi prestala, i nikad neces prestati
ljeta, zime, proljeca, za tebe cu zivjeti
i pjevati

ljubav je slijepa i luda, ne zna za boga ni suda
al' lijepo pjeva i lijepo dusu odijeva
ako me ikada sretnes ne stavljaj ruke na lice
stavi smijeh iz stare razglednice

ne pitaj je li pravedno sto nas je prekrio mrak
ni to sto nismo zajedno, pusti suzu daj mi znak

da jos nije prestalo, da nikad nece prestati
mogu proci stoljeca, mogu ti i umrijeti
a ti me nisi prestala, i nikad neces prestati
ljeta, zime, proljeca, za tebe cu zivjeti
i pjevati ...

Pesma koju mi je, jednom davno, otpevala osoba koja mi mnogo znachi. Odlichna pesma Dina Merlina, sa milion emotivnih finesa, i  neophodnom dozom bola i tuge...

12/6/2007 - O zenama...

Žene, ja ne znam kome ste vi bile blaga kiša jutarnja, ali u naš život ulazite kao pljusci nošeni vihorima. Preko vaših bijelih tjelasa pjeni se bučno život naš, zaustavlja se u virove i pada strmoglavice.
Tu mudrost nije lijek, ni starost ne pomaže, i kad sve umukne, vaš je glas još u bilu krvi moje.
S čega se mudračeve oči mute i svetačke usne blijede?
Ženo, što ne možemo jasno da te vidimo kao pračovjek ženku na suncu, nego si postala strašna vizija i otrov krvi naše, pa bježimo pred tobom, i dok mislimo da si daleko, ti bdiješ u našim mislima, i dok hoćemo u radu da te zaboravimo - gle! - na svim našim djelima tanke vijugaju linije, tragovi tvojin nevidljivih prsta.
Šta znači talasava linija vašeg tijela? I ta nijema, bijela, raspjevana ljepota koju nemirno lovimo kao djeca leptira, a ona nam, naizmjenice, ili zadaje bol ili se pretvara u gorčinu?
Žene, u očima vašim sja ulomak jednog ljepšeg neba koje je sjalo nad srećnijim stvorovima no što smo mi i za neke strahovite kataklizme prslo u parčad.

Ivo Andrić

11/6/2007 - TAMNIČAREVA PESMA

Kuda lepi tamničaru
Sa tim ključem poprskanim krvlju
Idem da oslobodim onu koju volim
Ako još ima vremena
A nju sam zatvorio
I nežno i svirepo
Na najskrovitijem mestu svojih želja
Na najdubljem mestu svojih nemira
U laži budućnosti
U gluposti zaklinjanja
Hoću da je oslobodim
Jer hoću da je slobodna
Po cenu i da me zaboravi
Po cenu i da ode
Pa čak i da se vrati
I da me još voli
Ili da zavoli drugog
A ako joj se taj dopadne
Pa ona ode
I ja ostanem sam
Sačuvaću samo
Na svojim dlanovima
Do poslednjeg daha
Blagost njenih dojki izvajanih ljubavlju

                                                                    Zak Prever