Wednesday, December 27 - Still got the blues for you..

"Dugo nisam pisala o tebi. Vec neko vreme zmurim kada dodje misao... i zatvorim um.Ne dam secanjima da izlete napolje i pritisnu mi srce.Ljubomorno chuvam uspomenu na tebe,nadajuci se da ce vremenom nestati.I da cu ,kad otvorim ochi, videti josh neshto sem..mraka.

A bilo je tako divno..sa tobom.Nekada davno...negde daleko.U nekoj drugoj realnosti. Tamo gde smo uzivali u svakom beznachajnom trenutku vremena...Gde smo znali voleti, i bezuslovno se predati tome.Tamo,gde su ostala nasha imena urezana na klupi proshlosti.

Sada se plashim i da prodjem pored tebe.Plashim se korachanja tvojom ulicom,i sluchajnih pogleda upucenih tvom prozoru.I pesme...one nashe,koju smo pevali na ekskurziji,secash se?

Evo, ulazimo u novu godinu.A ja u ovu ulazim prvi put bez mog leptira.Sa nekim drugim..potpuno nebitnim.

I ne pogadja me vishe nishta,ni bol,ni tuga..ni ljubav.Sve sam to predala tebi,i ostala bez ichega.Prazna.Nikakva.Sanjalica...melanholik...

Nemoj me pogreshno shvatiti...ne krivim ja tebe.Samo me,eto, uhvatio nalet starine...uspomena...

Proci ce to mene...znam...samo sam htela da i ti znash..da mi je uprkos svemu stalo do tebe..."

Ne,nisam imala hrabrosti da mu poshaljem ovo pismo,koje je jedno od mnogobrojnih,  upuceno njemu.Nemam chak hrabrosti u ochi da ga pogledam. Ali da ne bi bilo zatrpano negde..medju prashnjavim gomilama proshlosti,reshih da ga napishem ovde..Mozda ga nekim sluchajem prochita i prepozna se...nikad se ne zna....

"So,long...it was so long ago..

but I still got the blues for you.."

Monday, December 25 - Nemirni koraci...

"Danas sam saznala da sam HIV pozitivna".

Sedela sam u uglu njene sobe i posmatrala nebo kroz prozor.

"I? Shta planirash dalje?"-pitala sam bezdushno.

"Ne znam. Nisam nikome rekla.Nekako mi se chini da ako ne govorim o tome, da ce nestati"-pochela je da jeca.

"I sama znash da su to budalashtine.Nece nestati.To je realnost. Mina, to je tvoja realnost"-bila sam surova.

"Ne budi takva.Svesna sam svega.Pomozi mi...ne znam shta da radim"- zaplakala je i zagrlila me.

Osetila sam ...nishta. Tupo,debilno nishta koje se kao lopov provlachilo kroz moju glavu.Nisam razmishljala o njoj.Niti o toj...bolesti. Razmishljala sam o njenom zivotu,buducnosti.

Da joj pomognem? Kako kada ni sama ne mogu sebi da objasnim ozbiljnost i fatalnost situacije. Kada bezlichno gledam u prokleto nebo,dok se moja najbolja drugarica previja od bolova.Dushevnih.Bolova koji razaraju psihu,slabe volju i zelju za napred.

Osecala sam se kao mermer.Hladno i bezosecajno.Kao da nema ni kapi sazaljenja u meni.

A teshko mi je,vishe nego shto bih mogla i da objasnim. Gushim se u sopstvenoj nemoci..ali rechi vishe nemam.Ni suze.Ne mogu da ih pustim.. jer bih ja sada trebala da glumim "onu jaku".

Gledala sam je ochima punim..neke tuge. Neiskazane...nedorechene. trazila je spas u mojim rechima i utehu u mojim ochima.I pomoc...

Ustala sam i izashla iz stana.U hladnocu i sneg. I zivot...

Nisam je ostavila samu.Bila sam uz nju i onda kada su je svi napustili. Nocima slushala njen uplasheni glas...i molila se. Pretvorila se u drugu osobu, i za vrlo kratko vreme napustila shareni svet mladosti.Zapala je medju vozove koji putuju negde..negde gde ih niko ne moze naci. Danima sam je gledala kako drhtavim rukama pokushava izgrebati put ka povrshini. Beshe to uzaludno batrganje nekoga ko je na samoj ivici...

I eno je. Mesecima nakon onog muchnog popodneva,kada mi je rekla. I dalje hoda,pricha...malo manje se smeje.Bolest je napredovala,ali ona ne obraca paznju. Reshila je da uziva u svakom trenutku...

I hrabra je.Ne plache.Samo je ponekad uhvati panika u kojoj bi pokidala sama sebe.Posle se smiri...i sve je kao normalno.

I mada ne pokazuje,znam da se chesto nocima pita ..dokle?

Isto pitanje koje ja sebi postavljam...sa neshto lakshim bolom u srcu.

Saturday, December 23 - Oh,kako se zaljubih!

...i ponovo se zaljubih. Nisam nameravala, i skroz sam nespremna ushla u sve to. Ponovo!  A tako sam chvrsto bila reshila da se ni po koju cenu ne zaljubljujem..i eto. Pogodi me Amor...i ostadoh zaslepljena Njegovim ochima. Da sam odushevljena, pa i nisam bash.Vishe sam shokirana...isprepadana. I osecam josh neshto..neshto shto ne mogu da definishem.Neki trzaj u stomaku kad god pomislim na Njega. Ne, ma kakvi crni leptiri...prerasla sam ja to. Odavno.

Ma nije On nishta posebno. Prosek:crna kosa..crne ochi..slatka mindjusha na obrvi. Simpa osmeh. I tako...

Shta me je ,za ime sveta, privuklo na takvoj osobi? Razbijala sam glavu oko toga...i ukapirala sam neke stvari. Ima lep osmeh..voli da se smeje:)...nezno se ljubi...i mirishe na neki cool parfem. Ali sem toga..ama bash nishta.

I tako...chista romantika. Sneg(koji se topi)...ona pozitivna hladnoca, na kojoj blize i jache osetish toplotu neke,drage osobe. I neke emocije u vazduhu koje lebde oko nas....gurkajuci nas shto blize.

Da,prvi dani tzv.zaljubljenosti su divni.Osecash onu slatku cheznju kad chekash Njegov poziv. Pa onda napetost kad treba da se vidite.I sve je tako divno,slatko i bajno...jedno vreme....a posle...

...pa videcemo...

Tuesday, December 19 - In my own little corner....

Napolju kisha.Ona dosadna,jesenja,hladna..prozirna. Udara svojim jednolichnim ritmom po sivom betonu., i odjekuje... u praznini. Podseca me na korake nekoga ko odlazi..za druge bezshumno...za nekoga preglasno.Pam! Pam! Kao grom kad pukne nad mutnim nebom.I razlije se strah medju kostima. Mrak ispuni sobu i obasja ochi...Dok usne drhte u svojoj nemoci da izgovore rech...da vrisnu.A tako bi htele...da ispuste krik..poziv u pomoc...poziv za nekoga ko mozda to ne chuje.Ili ne zeli da chuje...

"Jesen u meni tuguje..

zashto sanjam chemprese...?

Moje ceste ne vode...

nikuda bez tebe..

Jesen u meni caruje..

a u tebi prolece..

ni sunce ne moze..ne moze kroz oblake..

rano moja ...hej!"

Sunday, December 17 - I WOULD FAIN....

Neshto razmishljam u poslednje vreme o zeljama. Evo,sad ide Nova godina, pa Bozic...i svako ima poneku zelju da pozeli. Najromantichnije mi je bilo proshle godine na trgu,kad je pochelo odbrojavanje, dvoje starijih ljudi je stajalo pored mene. Uhvatio ju je za ruku i pogledao u ochi." Neka nam i ova godina bude puna ljubavi i srece,kao i ovih trideset iza nas", rekao je i poljubio je u obraz. Bash sam se bila raznezila.Zar nije divno,da nakon toliko godina,on i dalje zeli ono shto vec ima? ;)Fascinirana sam takvim ljubavima.Choveche,one traju uprkos svemu. I naravno,da sam ja tada,malo nakon ponoci, pozelela takvu ljubav,negde tamo...u buducnosti.

Ove godine definitivno idem na trg...:)