Monday, December 25 - Nemirni koraci...

"Danas sam saznala da sam HIV pozitivna".

Sedela sam u uglu njene sobe i posmatrala nebo kroz prozor.

"I? Shta planirash dalje?"-pitala sam bezdushno.

"Ne znam. Nisam nikome rekla.Nekako mi se chini da ako ne govorim o tome, da ce nestati"-pochela je da jeca.

"I sama znash da su to budalashtine.Nece nestati.To je realnost. Mina, to je tvoja realnost"-bila sam surova.

"Ne budi takva.Svesna sam svega.Pomozi mi...ne znam shta da radim"- zaplakala je i zagrlila me.

Osetila sam ...nishta. Tupo,debilno nishta koje se kao lopov provlachilo kroz moju glavu.Nisam razmishljala o njoj.Niti o toj...bolesti. Razmishljala sam o njenom zivotu,buducnosti.

Da joj pomognem? Kako kada ni sama ne mogu sebi da objasnim ozbiljnost i fatalnost situacije. Kada bezlichno gledam u prokleto nebo,dok se moja najbolja drugarica previja od bolova.Dushevnih.Bolova koji razaraju psihu,slabe volju i zelju za napred.

Osecala sam se kao mermer.Hladno i bezosecajno.Kao da nema ni kapi sazaljenja u meni.

A teshko mi je,vishe nego shto bih mogla i da objasnim. Gushim se u sopstvenoj nemoci..ali rechi vishe nemam.Ni suze.Ne mogu da ih pustim.. jer bih ja sada trebala da glumim "onu jaku".

Gledala sam je ochima punim..neke tuge. Neiskazane...nedorechene. trazila je spas u mojim rechima i utehu u mojim ochima.I pomoc...

Ustala sam i izashla iz stana.U hladnocu i sneg. I zivot...

Nisam je ostavila samu.Bila sam uz nju i onda kada su je svi napustili. Nocima slushala njen uplasheni glas...i molila se. Pretvorila se u drugu osobu, i za vrlo kratko vreme napustila shareni svet mladosti.Zapala je medju vozove koji putuju negde..negde gde ih niko ne moze naci. Danima sam je gledala kako drhtavim rukama pokushava izgrebati put ka povrshini. Beshe to uzaludno batrganje nekoga ko je na samoj ivici...

I eno je. Mesecima nakon onog muchnog popodneva,kada mi je rekla. I dalje hoda,pricha...malo manje se smeje.Bolest je napredovala,ali ona ne obraca paznju. Reshila je da uziva u svakom trenutku...

I hrabra je.Ne plache.Samo je ponekad uhvati panika u kojoj bi pokidala sama sebe.Posle se smiri...i sve je kao normalno.

I mada ne pokazuje,znam da se chesto nocima pita ..dokle?

Isto pitanje koje ja sebi postavljam...sa neshto lakshim bolom u srcu.

Tuesday, December 26 - 12:36 AM

Tuesday, December 26 - 01:00 PM

Tuesday, December 26 - 01:42 PM

Tuesday, December 26 - 02:42 PM

Tuesday, December 26 - 03:00 PM