Ovogodišnji BEMUS završen je nastupom Njujorške filharmonije u „Sava centru“.Najstariji američki orkestar, osnovao je dirigent Ureli Koleri Hil, a prvi koncert održan je 7. decembra 1842. na Donjem Brodveju.Oduvek su imali vodeću ulogu , naročito u promociji savremenih kompozitora.Orkestar su predvodila velika kompozitorska imena poput Gustava Malera ili Artura Toskaninija. Leonard Bernštajn, koji je 1943. imao istorijski, neuvežbani i spektakularno uspešan debi sa Filharmonijom, bio je muzički direktor 11 sezona, a najduži staž imao je Zubin Mehta (1978-1991). U septembru prošle godine Alan Gilbert (42) postao je 25. muzički direktor, jedan od najmlađih i prvi Njujorčanin koji je došao na tu poziciju. Pre toga je osam godina vodio Kraljevsku švedsku filharmoniju, a „Njujork tajms“ je Gilbertov dolazak nazvao „početkom nove avanturističke ere“.Pod Gilbertovom palicom Njujorška filharmonija zvuči krajnje revitalizovano. I sam muzičar(svira violinu)Gilbert ima poseban pristup svakom delu, pristup unutrašnjoj strukturi muzike i živ, intuitivni odnos sa najrazličitijim muzičkim žanrovima (jedan od omiljenih bendova mu je „Radiohead“).Ima jasnu ideju o nastanku i značenju bukvalno svakog takta, ali i shvata kako se delo uklapa u širu sliku.
Solista Leonidas Kavakos, koji je na turneji sa Njujorškom filharmonijom, nastupa i kao kamerni muzičar i kao dirigent, a svira na Stradivarijusovoj violini Abergavenny iz 1724. godine. Virtuoz, jedan od vodećih violinista i neprikosnoven kada su dela Jana Sibelijusa u pitanju.Dakle ja ću današnji dan pamtiti po nastupu Njujorške filharmonije.
A na derbiju čujem nije bilo polupanih glava.
U daljem forwardu ove nedelje pomenuću da sam u petak jela najbolju pitu sa jabukama,slušala odličan dzez na poslednjem spratu jednog solitera na čijem krovu raste cveće,pila crno vino sa prijateljima i nije me bolela glava bez obzira što etiketa i ambalaža nisu obećavale.Biće da je u pitanju s kim se pije više nego šta,iako to neki ne bi rekli.E da... javio se i Šime(prepoznaće se on već)taman kad sam pomislila da ga je neka Kalipso začarala u zaboravu.Polupala mi se mozilla te predhodnu noć izgubih pola teksta.Marki Ramon je u Beogradu,again.J.K prolazi kroz period rekovalescencije,sedi u prvom redu na tribini LDP-a i ljubi se sa Čedom,onda kod Jugoslava Ćosića,kolumnistkinja,aktivistkinja,zaštitnica ugnjetavanih manjina.Ako otvorim frižider možda je i tamo ugledam.I najvažnije od svega , čujem da nam je Pera živ i zdrav znatno obogaćenog vokabulara.Nije zalud ona stara " čovek se uči dok je živ ".