Čika moler došao zorom, odradio šta je mogao,treba da se sušne...
doći će popodne da nastavi.
Ok,ajmo da troškarimo taj gore pomenuti lepi dan u međuvremenu.
Spremimo se omladinac i ja i krenemo malo da vidimo šta ima u gradu.
Gradski prevoz,donacija Japana tako lep,čist ima i mesta da se sedne...sve kako treba !
Stanicu kasnije ulazi baka,jedva se penje ,uzdiše stenje, nosi neki poveći ceger, gimnazijalac ustaje, "evo bako sedite"ljubi ga majka tako lepo vaspitanog.Baka seda,blagosilja,hvali dobro dete
ma bi mi neprijatno.Stavlja ceger ispred sebe a tik uz mene.Autobus polako jezdi ulicom...gledam kroz prozor opušteno, odlutale mi misli,zaboravih i baku i ceger, još uvek biram i slažem boje za zidove u glavi.Kad...zadrma se bakin ceger začu se zvuk koji u prvi mah moj mozak nerazume, ko...ko...ko...kokoda ! Iz cegera iskoči koka,živa... nije igračka !Sećate se uplašene mace iz crtaća koja se kači za plafon?! Da sam mogla ja bih se zakačila za šiber autobusa bar... Skače baka i munjevito hvata koku za gušu,vraća je u onaj ceger i ponovo seda pored mene. Gledam u baku pa u ceger sa nevericom.
Baka me zaverenički muva laktom u rebra "nisi se valjda uplašila?"pita. " Neće ti ona ništa !" Mislim u sebi, jer od šoka još uvek ne mogu da progovorim, "ma jok,ja se svako malo vozim sa kokama u društvu"... "nego jel koki kupujete kartu kod vozača ili ima markicu?!" Eto htedoh da kažem... koka je našla rešenje za potkresana krila,sad se vozi gradskim prevozom.Ipak je ona gradska koka-Beogradska a Begrad je metropola,Beograd je svet, u njemu i koke imaju prava da se voze autobusom !