101
e :)
da nastavim gde stadoh..
naime, da.. ovde sam već, pa 6 godina i 4 meseca, plus tri meseca u prvoj poseti koja je bila turistička.. znači 6g 7m.
od toga, poslednjih 5 godina radim, s tim što sam radila još 4 meseca pre dobijanja zvanične vize dakle na "crno" - dok su mi gazde aplicirale za sve to..
da povučem crtu - stekla sam pravo na državljanstvo još pre godinu dana, jer je potrebno imati 5 godina legalnog boravka u zemlji, ali sada imam pravo na to još po jednoj osnovi - plaćanja takse 60 meseci, što cenim može samo da mi pomogne :)
znači, u narednih nedelju dve treba to da predam, i onda mi ostaje samo da čekam :)
predaću istovremeno i zahtev za long term residence, što bi mi dalo sva prava boravka i rada u zemlji osim prava na glasanje i pasoša, ali može u nekim slučajevima da stigne pre državljanstva pa što da ne.
predala sam dokumenta za verifikaciju diplome i čekam odluku, nadam se što pre jer tu potvrdu moram da predam za upis na Univeristy Coledge Dublin (UCD) za Professional Practice Examination (PPE) program, sve ostalo sam već dala ali to mi još traže..
a ovako, emotivno.. huh..
smenjuju mi se raspoloženja, od relativno dobrog i veselog - do nekih tamnih ponora, u koje upadam kad god pomislim na bivšeg sadašnjeg muža.
ne smem uopšte o njemu da razmišljam, ali svako malo sretne me nešto u stanu, u nekoj svesci njegova nota, osećaj da je tu pored mene dok se budim i spoznaja u tom magnovenju da ne, on nije tu, i nikada više biti neće.
to me rasturi, onako zarije mi se u srce poput noža što se okrene tri puta, što bi rekao kafka..
ali - sve češće hvatam sebe kako se osećam relativno dobro. pitam se, okej, volela si ga, ali kako si ga to volela ako nisi ostala s njim.. ako nisi otišla dalje.. znači, mora biti da ga nisi volela dovoljno.. i to me boli, ali da, priznanje da je to istina me nekako oslobađa... žao mi je da je tako bilo ali...
**
priča sa J. - a rekla sam već na par mesta - Džonom, jel.. :)
pa prestala sam da mu pišem pre nekih mesec dana, jer, kao šta.. otišao je.. ne mogu da te čekam dok se vratiš.. život nastavlja svoj tok i želim da uživam u njemu sada..
prošle subote sam otišla sa par drugarica na neku žuraju, većih razmera u jednom holu - nekada crkve a sada prostora nekog centra, uglavnom, u neko doba zvonio mi je mobilni i.. bio je to Džon.. obradovala sam se, da.. pričali smo skoro 20 minuta, zvuči divno, zaista.. mm, onaj osećaj koji sam imala sa njim.. kako lepo je to.. rekoh mu, ja sam mislila da si ti mene zaboravio :), i njegov smeh u tom trenutku, nije trebao da kaže više ništa..
ali još 4 meseca jbt.. ne, ne mogu da te čekam.. biće baš kao što si rekao, kad se vratiš, videćemo gde smo.. i neka tako bude.
početkom juna sam uzela odmor na 10 dana jer mi dolazi jedan prijatelj i jedna prijateljica u posetu.. tome se jako radujem.. taj čovek je neko ko mi znači mnogo u životu, a ona, ona je divna.. u svakom smislu.. biće tu i neko predavanje, i neka radionica, i puno još koječega, i drago mi je što ćemo takođe zajedno proslaviti moj 40i rođendan, možda napravim neku žurku kod mene..
***
a da, za državljanstvo. pa za to mi treba potpis i izjave tri osobe koje me znaju najduže..o mojoj podobnosti, eh... i jedna od njih, i jedini kojeg sam za sada pitala je E.
treba da odem do jugozapadnog kauntija - tamo gde sam ranije živela, i sretnem se sa njima..
a E. me pita - da li ću da prespavam u njegovom gradu.. šta da mu kažem.. uff.. znam sve. k'o prava :) ... njegova svadba je za dva meseca...
***
posao? pa , u ovom dobu opšte krize, za sada nije toliko loše. bitno je da se radi i da posla ima.
***
ima još nekih planova, razmišljanja, ljudi, dogadjaja, ali o tom po tom.
ovo je ukratko pregled trenutne situacije.
nešto kao vesti
iz nesvesti :d))
veliki pozdrav!
vaša
m.
---
ps.
Komentari:
meni najvazniji element drzavljanstva je taj sto cu moci da putujem bez viza.. eee.. zamisli, kupim kartu za 20 evra do nemacke ili londona odem na aerodrom i sednem u avion i niko me ne cima nizasta..
pa da li cu to da dozivim jbt
#
At 11. maj 2009 16:24:40, bloom
kada pročitam to što ti napišeš, pomislim-eto vidiš kako se to može staloženo. mirno bez previše erupcije i osećanja.. ipak imam utisak da te sve to više pogađa nego onoliko koliko meni "zvuči".
u savkom slučaju ,već sam ti napisala jednom, odlučila si, ideš dalje, sviđa mi se taj korak, ko zna sve šta još može da ti se lepoga desi
#
At 11. maj 2009 17:54:27, marija@
hvala ti bloom
nije lako - ali eto, juče baš mi je došlo to, da nemam ništa od žala za prošlošću, a bogami niti od straha pred budućnošću.
ama baš onako - ništa.
tako da - jedino što mi ostaje je - bilivitornot, to da uživam u sadašnjosti, da budem zadovoljna sobom i onim što radim, i da živim ono što sam godinama htela a nisam mogla, jbg - nisam..
i ne kažem da je to njegova greška, to je pre moja slabost bila, tako sebi predstavljam stvari, jer drugi su tu onakvi kakvim ih mi trebamo i onakvi su kakvim ih mi napravimo..
pozdravko
#
At 12. maj 2009 0:55:16, dvevijuge
2m, pa sa srećom u izazovima sadašnjosti;
svidja mi se naslov pesme, poučan je, pesma mi poznata i ne dotiče me se nešto posebno; ali naslov je pravi
#
At 12. maj 2009 9:31:44, adrian
as J. said "keep walking" :p
#
At 12. maj 2009 9:49:01, maqa
ako je ovo zaista epilog, onda sam veoma zadovoljna
#
At 12. maj 2009 12:19:03, Gost kod grofice na veceri
To što kaže Bloom: "... utisak da te sve to više pogađa nego onoliko koliko meni "zvuči"." Tako to ide, pred rođendan koji ćeš proslaviti, nije moguće u potpunosti "Isključiti mozak"...
Inače, radovao bih se kada bi se ispostavilo da je tačno to što kaže Maqa ...
#
At 12. maj 2009 14:43:25, marija@
a ovaj nazovi naslov je stavio lik što je okačio video na jutjub i hvala mu na tome
adrian: will do
magice - pa baš mi je drago. pa to bi bio epilog, da.
ako sam išta shvatila u životu to je da je tugovanje samo čisti gubitak vremena, a ja ga nešto baš i nemam više na raspolaganju.
lako je mladima, oni mogu sebi da priušte taj luksuz da pate godinama za nekim (setjam se, nije da nije :d))
kiss
goste, dragi
jbg.
činjenica da smo bili jako povezani će samo značiti da ćemo još neko prilično vreme živeti jedno u drugom. to ne može da se izbegne.. ja se trudim da sklopim mir sa njegovom senkom, da joj želim sve najbolje i da se molim za njegov put koji će ga učiniti srećnim. to isto želim i sebi, mada, u svoj, nekako, manje verujem.
što ne znači da ću dozvoliti sebi da se zatvorim za ono što mi život donosi i što želim da kreiram.
i to je to.
grlim :o)