Dve Marije

114

Wed, 16 Sep 2009 15:55:00 +0200

sre - 16.09.2009

John dolazi sutra i ne mogu da opišem koliko se radujem tome i koliko sam 'uzbu�ena' što �u ponovo da ga vidim..

U me�uvremenu, da, Oliver je bio i ju�e sam ga ispratila na aerodrom, zaista mi je drago to dete, ne znam da li se igramo igre sina i majke koju on nije imao u dugom periodu svog �ivota - rekoh mu da što se mene ti�e ne, što se njega ti�e ne znam, prošli smo ponovo svašta za to kratko vreme koje je, da, proletelo, obišli malo grad, malo okolne planine malo više vremena proveli samo bivaju�i zajedno u mom stanu, zagrljeni, pri�ali, to je voleo najviše - da me ima potpuno, bez gubljenja vremena i pa�nje na neke druge, spoljašnje stvari.. bio je nervozan kada je odlazio, hteo da ukrade još bar nekoliko trenutaka samnom, meni je to bilo simpati�no smešno :) - jbg neke stvari moraš da pro�eš da bi znao i spoznao drugu stranu i ne mo�eš mudrost i iskustvo godina preneti re�ima, moraš da gledaš kako neko pada i ustaje i razbija se i u�i pri tom svoje lekcije.. tako da.. što se moglo preneti, dala sam, onoliko koliko je to bilo mogu�e..

ostavio mi je osmeh na usnama i osmeh u duši, ose�aj njegove kose pod mojim prstima, ko�e, preplanulost pod vrelinom njegovog pogleda - o�iju plavih poput mora, ne baš puno prospavanih sati, smeh na oborenim sedištima auta u sred grada u sred bela dana dok su ljudi prolazili pored nas, podeljen neki nau�ni pogled na svet koji bi - kako se se�am toga - tako idealisti�ki �eleo da gleda samo pozitivnim, optimisti�nim o�ima.. eh..

ali John.. oh.. koliko je J. nešto sasvim drugo za mene.. još uvek sva ona ose�anja prema njemu tinjaju u meni, uzburkavaju mi krv i dušu poznatim i tako prijatnim, tako nekim hm, bla�enstvenim talasima, pokretima neke dubine poput pokreta nekih modrih dubina okeana, sa njim bih samo da �utim, da ne pri�am ništa, nekako kao da je sve tu i da ništa drugo nije bitno..

šta �u mu re�i, nemam pojma.. kako �e biti, reagovati, nemam pojma..

zvao me u subotu uve�e, dok smo oli i ja le�ali na krevetu moje spava�e sobe, zagrljeni.. pitao me jel me probudio, nisi rekoh mu, nešto sam.. ha.. svadba je prošla dobro, ne�e uspeti da uhvati taj avion u nedelju, osta�e pod alpima još neki dan, sutradan mi javlja da dolazi u �etvrtak..

sklapaju se stvari, sre�na sam zbog toga iako pomalo strepim, samo jedva �ekam da ga stegnem, onako iz sve snage ali ne�no, i....................

eto...

voli vas vaša

marija.......

ili dve................................

...

ps. ju�e popodne sam provela u bolnici, operacija �e biti tek za nekih dve, tri nedelje.. pomišljam, mo�da je tako i bolje.. ima�u vremena da se sretnem sa Dzonom pre toga.. da sam privatni pacijent koji pla�a moglo bi odmah, ovako, moram na listu �ekanja.. znaju oni da to nije fer ali takav je sistem... ma okej, mmislim se, izgura�u ja to.. mislim da se više ne plašim bola..

posted by marija@ at 16. septembar 2009 13:37:23 | Permalink | 0 comments

113

Tue, 01 Sep 2009 12:07:00 +0200

ned - 30.08.2009

Big Blue

odakle po�eti..

toliko toga se desilo

za naizgled tako kratko vreme

beograd na dan

predaja papira za dokumente

i ve� isto ve�e

destinacija severni jadran

hotel u kojem sam ve� par puta bila, sti�em u rano jutro, jos nije po�eo prijem, do�ekujem dan u restoranu ribar uz kavu s mlijekom i vodu iz shpine kako to ovde ka�u, a meni mnogo simpati�no.. , s pogledom na plavi jadran kako se mreška pod zracima prvog jutarnjeg sunca..

onda silazak do hotela, pozdrav sa prvim ranoraniocima - koje ve� od ranije znam, smeštaj u sobu, sa druge strane hodnika de�ko otvara vrata i prolazi pored mene, pogledam ga, pogleda me, hm, pomislim, ali ga ubrzo zaboravim..

.. kako da opišem ovu atmosferu re�ima.. zaista neko bi morao da bude tamo da bi znao o �emu ja to.. svetlo plavi hotel sa belim balkonima, gleda prema cresu.. a izme�u plavetnilo, odozdo i odozgo, prošarano mirisnim zelenilom kakvog samo na jadranu ima..

setim se no.2 i bude mi krivo što ga ne�u sresti..

onda jedna velika sala, prepuna ljudi, nakon toga doru�ak, pa odlazak na pla�u, na premanturi.. po izboru, kamenjak, njive, debeljak, kako kad.. mini busom, plivanje, ronjenje, pa još plivanja, ne ma�em se nikad tim kremema pa pazim da ne izgorim na suncu, nikad belja nisam bila : ))..

uve�e, nakon ve�ere, idem na neka predavanja, ose�am kako mi se duša ispunjava mirom kakvog dugo osetila nisam, volim te ljude, ose�am njihovu ljubav..

i onda, ponovno slu�ajan susret sa tim prozirno plavim o�ima oivi�enim tamnoplavim .. dugim umršenim trepavicama, punim usnama, dete je pomislim - ha, kao da to nismo ve� apsolvirali.. slu�ajno idemo jedan dan zajedno istim busom do pla�e, pri�amo nešto, ose�am da je zainteresovan za mene, ne skriva to, prija mi..

uve�e me poziva da iza�emo, u neki klub u medulinu, ka�em da ponuda zvu�i primamljivo, premišljam se, ka�em da moram da se spremim, treba mi par minuta, ka�e on ne moraš ništa, ti si ionako ve� lepa..

i tako.. sa još dva druga O. i ja izlazimo to ve�e, veliki klub delom zatvoren delom otvoren, šetamo okolo, igramo bilijar, samo on i ja, onda ulazimo unutra i on se penje na onaj podijum i igra tamo sa A., gledam ga, ih, mladost ludost mislim se, smeju se.. i onda silazi dole, grli me, igramo zajedno, totalno blizu, vru�e je, ne mislim više ninašta, njegovo telo, jako lepo, zategnuto, preplanulo, pod mojom rukom, A. prolazi pored nas i gleda nas, sve mu je jasno, ili mu ništa nije jasno, ne znam, O. i ja izlazimo napolje, sedamo na jedan zidi� blizu bazena u kojem se piju pi�a :) pri�amo, grlimo se, lepo je.. ništa više od toga.. ne �urimo nigde.. a i gde bi..

posle toga, sve se odigrava ubrzano, on produ�ava boravak na još 5 dana, do kad je trebalo da ja ostanem, idemo na izlet na cres, u neko malo selo lubenice sa kojeg se spuštamo peške nizbrdo do obale, pla�e do koje se druga�ije ne mo�e do�i, jedna pe�ina, sedenje na stenama, njegovi zagrljaji u vodi, pod vodom, na tim stenama, bez puno re�i, dopuštam, ne baš o�igledno, prekidam ga svako malo, �isto da ne zaboravi gde smo :)..

slede�e �ega se se�am, ve� smo šetali dr�e�i se za ruke, vrela letnja no� nas je grlila, bio je oko mene gotovo sve vreme, osetila sam kako mi mo�e postati drag, nisu mi bila jasna ose�anja koja sam osetila, ne bih da napišem koliko mu je godina.. mo�da tek, da je mla�i od J. :o)

govorim mu da je sve to mnogo brzo, da bi trebalo da se prvo upoznamo bolje.. vodi me do nekih ligenštula, le�imo na njima skoro svake no�i, pri�a mi dok gledamo kako padaju zvezde sa neba ote�alog od njihove beline..

upoznajemo okolne ma�ke, i belog psa koji nas prati.. okolne šumice na srebrnom putu, ka�em mu da sam tu pre par godina prošla sa nekim ko mi je puno zna�io, i još uvek mi zna�i..

nosi neki dušek na naduvavanje, plivamo zajedno, on i ja, le�imo na njemu, ne prija mu kada vidi neke druge muškarce kako mi se nabacuju iako mu ka�em da su oni skroz okej, da ih znam ve� dugo, nekad bi samo otišao..

a pri�a mi svasta.. nije sve za blog.. btw otac mu je britanac, majka nemica.. razveli su se pre cca sedam osam godina.. itd. pomislim kako ponekad godine zaista ne zna�e ništa, znam dosta ljudi starijih od mene koji su manje zreli od njega..

par dana kasnije moja cimerka se vra�a ku�i, on prelazi kod mene, pred nama jos nekih 5, 6 dana.. i no�i..

ja sam ve� zaboravila neke situacije, neke relacije, preturanja na krevet uz smeh, le�anje zagrljeno, samo tako.. blagi dodire ruke pred bu�enje.. i on me podse�a na sve to.. �elim više vremena pre nego se desi nešto više.. mada znam da �e do�i do toga.. pomišljam na J., ali ni ne pomišljam na to da uklju�im lap top iako imam net u sobi.. kada to ipak par dana kasnije uradim - zajedno sa O., uz kaficu, nailazim na mejl od J., kako sam, gde sam, šta se dešava..

ne odgovaram mu.. ne još..

...

O. mi se uvla�i pod ko�u, le�imo na pla�i jedno pored drugog, ma�em mu le�a nekim mlekom s faktorom 50 valjda :d, nem pojma, svesna sam ljudi okolo, kao �urim nešto a onda pomislim, ma baš me briga, u�ivam u dodiru, lagano, njegove ruke i mišice, ništa preterano, onako baš taman, uska bedra, uff.. lepo, lepo.. pri�amo nesto, smejemo se.. lepo i to.

uve�e, hm.. da li da presko�im to.. neke pri�e ovde ipak ne mogu da stanu.. ponovo..

vreme je proletelo.. ja pomeram svoju kartu za nedelju, jako mi je �ao što nisam ostavila više vremena za beograd, što sam neke susrete morala da otka�em, ali moja kuma sa dvoje male usvojene de�ice se vra�ala u nedelju za bgd i pitala me da putujem sa njom.. nisam to mogla da odbijem :)..

da ne bude zabune, O. je otputovao u �etvrtak, tri dana ranije..

ispratila sam ga na aerodrom, sedeli smo u malom kafi�u, pila sam sok od jagode, on isto, stavila sam mu ruku na koleno rekla, hvala ti za sve, jedna suzica mu se skotrljala niz obraz, nisam to ni u ludilu o�ekivala da vidim, izlazimo ispred, grli me jako, govori mi sve te re�i ne�ne divlje i ludo besmislene naizgled, ljubi me kao da otkida to od ne znam �ega, svaki tren, drug koji nas je vozio mora da krene, mašem mu.. �ujemo se, do�i �u, ka�e mi..

---

part 2 u beogradu je protekao isuviše brzo, imala sam samo dan ipo, i toliko toga.. u ponedeljak sam pokupila pasoš i li�nu kartu, pozivam advokata za ovlaš�enje u vezi razvoda, ka�e da ne mogu ovlastiti brata kao privatno lice ali mogu njega, što i �inim, onda izlazim sa njim i bratom eto da popijemo nešto i porazgovaramo o svemu, i to je završeno.. predlog za sporazumni razvod, potpisujem sa svoje strane, kada M. bude u beogradu mo�i �e da dovrši tu pri�u.

idemo na uš�e, kupujemo karte za madonu, ta�nije za mene i za moju sestri�inu kojoj ce to biti moj poklon za 18i ro�endan, ta�nije deo poklona :).. još neke sitnice, vra�anje u stan, pokupimo njegovu devojku i kre�emo na cert, to ve�e.. mislim šta reci za madonu, da sam znala da �u da budem na certu u�ivo ne bih gledala onaj snimak iz buenos airesa pre tri nedelje :) ali svejedno, u�ivo je sasvim druga�ije naravno..

utorak jutro, pakovanje, pozdravljanje, aerodrom, njegovi smsovi, javlja mi da je ve� gledao za karte i pita kada meni odgovara.. ja ka�em, kad god..

štutgart, smaranje pet sati u �ekanju na let za dablin prekra�ujem osterom i bruklinškom revijom ludosti, hau apropriejt, odli�na knjiga za svaku preporuku, kao i mnoge osterove, btw.

pono� je prošla kada ulazim u stan, za�udo drago mi je da sam ponovo tu, raspakujem se malkice, spavam par sati, ujutru odlazim na posao, kakav surov sudar sa 'real lajfom' - šta god to bilo :d))

O. mi piše, uzeo je kartu za 12i sept, do 17og.. divno, odgovaram.. radujem se..

sino� gledam neki film sa šeron stoun, last dance, šeronki skidam kapu, sti�e mi porukica, iznenadim se kada vidim da je dzon..

pita me kako sam gde sam, što se ne javljam, ka�e da je odlu�io da se vrati u dablin - bilivitornot - 13og septembra..

hahahahahhah

isnt that ironic? dont you think :)?

odgovaram mu, baš lepo - kaze jedva �eka da me vidi i da �uje kako mi je bilo na odmoru

ne postoji telepatija? ljudi nemaju šesto �ulo?

hm, bez komentara :)

(a u grudima mi se razliva poznati ose�aj ljubavi, topline, topljenja.. J. ....)

pozdravljaju vas

obe marije

(svaki savet po�eljan :ddddddd)

ps.

ps2.

u ponedeljak mi po�inje školica na UCD-ju, ponudili su mi mesto i prihvatili aplikaciju . jedva �ekam

posted by marija@ at 30. avgust 2009 0:49:54 | Permalink | 12 comments

112

Sun, 02 Aug 2009 08:33:00 +0200

sub - 01.08.2009

Da bar mogu da znam...

Kako da izbegneš da se baviš prošloš�u, kad um neprestano luta ka tim predelima koji su otišli u nepovrat, tra�e�i nešto, neko razumevanje, neko oslobo�enje, neki uvid koji bi pomogao da se osetim zaista slobodnom i u miru sa sobom.

Da li je mogu�e u svakom trenutku se zabaviti nekim sadr�ajem, samo da bi zavarao tu naviku, taj poriv, tu glad.. ose�aj krivice, ose�aj kajanja, ose�aj izgubljenosti, ose�aj straha..

Kao horde napadaju me sa svih strana i ne daju mi da do�em do daha, taman pomislim da sam im umakla, da mogu da predahnem, da se osmehnem, da se obradujem ne�emu, �ivotu kao takvom, a one se vrate, oja�ane, udvostru�enih redova, s le�a.

Ve� sam se umorila bore�i se protiv njih.

I onda ih ponekad - kad imam vremena - samo pustim, da me onako pregaze, da mi izmame dve tri suze, neko priznanje prošlih grehova, sve svoje lošosti, svih prevara, zavera, zabluda, nepoštenja, nemogu�nosti da svoju lošost �ivim iskreno, ka�em im, okej je, jeste, u pravu ste sve, samo sebi imam da zahvalim za sve ovo, da, jeste naravno - bila sam loša, ma da vas ne la�em, još uvek sam, još nisam prešla na stranu svetlosti iako sam tamo (valjda) krenula..

Da, ka�em im, sve je tako, baš i upravo, i došlo je vreme pla�anja, izmirenja dugova, prebijanja ra�unice, i neka bude. Vaše vreme.

ps. video by marija@ - moji prvi (amaterski) pokušaji ..

...

ps2. odoh da gledam preziveti pikasa..

moj bivsi bi verovatno mogao da snimi nesto kao

preziveti mariju

btw on se vraca sutra.. valjda mi zato danasnji dan malo teze pao..

posted by marija@ at 1. avgust 2009 21:54:52 | Permalink | 25 comments

111

Mon, 27 Jul 2009 11:05:00 +0200

pet - 24.07.2009

U staroj zaveri nada...

Okej.

Ka�u psiholozi da je prolazak kroz razvod braka, posebno ako je trajao dugo, pa i ako je trajao svega nekoliko godina, najstresnija situacija kroz koju �ovek prolazi - posle smrtnog slu�aja drage osobe.

Mada nisam mislila da �u da prakti�no ispitujem vrednost te tvrdnje, sada bih se mogla slo�iti onako totalno.

Zna�i na skali od 1 do 10, za to kako se ose�am, recimo danas, dala bih si ocenu -75. Otprilike, manje-više. Granica dna se svakim danom pomera i to - o�igledno nije nikakva kona�na kategorija. Mo�eš da padaš do mile volje...

..Ne o�ekujte neki dobar post, ovo su samo moje zbrkane misli u pokušaju nadvladavanja depresije, a ne posezanja za alkoholom, pilulama, cigaretama i sli�no..Nije da mi nije padalo na pamet ali šta s tim.. jednokratna rešenja.. pre ili kasnije bih se ionako morala suo�iti... skuvali ste ribe - gotovo je.. što bi rekao �in�i�..

Danas krenula da nešto bunarim po netu o tome, jer.. stvarno, nemam volje nizašta, ne �ivi mi se, a ne volim stanje u kojem sam se našla.

Pitam se zašto, ako u tom braku nisam bila sre�na i ako nismo bili jedno za drugo, potpuno, zašto me boli i zašto mi je teško, ovoliko..

I eto, došlo mi je to, da - zapravo, to što je svo vreme postojala nada da �emo uspeti, neko nastojanje za nešto bolje, da mi je to zna�ilo, davalo mi je ose�aj da moj �ivot ide u nekom pravcu i da se pribli�ava cilju, šta god to bilo.. Da vreme nije izgubljeno uzalud..

�injenica da sada nema toga, ni te nade, ni za šta da se "boriš" - ve� samo jedna neizmerna praznina.. to mo�da najviše boli...

Naleteh na neki �lanak o �enama nakon razvoda, pa ka�e: treba �ena da se zapita kakva je bila pre ovog braka.. jebote, davno je to bilo, više se ni ne se�am.. al ajd, zapita�u se.. Ako su mislili da bi to kakva sam bila pre braka bilo nešto bolje - u mom slu�aju nije tako..

Da nikako ne sme da sebi dozvoli nadu da �e taj muškarac da joj se vrati.. ma gde me na�e.. ovakve i sli�ne misli me ubiše..

Pa onda, da ne preispituje prošlost šta i kako i zašto, nego da se posveti sebi, sada i ovde..
Ma joj. U ovom trenutku uopšte nemam �elju da se "posvetim sebi".. mislim se pustite me jebenih dosadnih floskula koje ne zna�e ništa..

Ose�am samo to, kao da je sve izgubljeno.. I to mesto je prazno, eto, zjapi.. I sad ja treba kao da vodim ra�una o svom izgledu, šminci i ne znam �emu, ili da idem u teretanu i druge gluposti. Missim. Ma va�i.

Slede�e, da ne razmišlja o budu�nosti. Mda, kako je to lako re�i... Mada, kad pomislim na tu tzv. budu�nost, samo mi se sloši i mrak mi pada na o�i. Ne vidim izlaz, niti bih da gajim neku iluzornu nadu da �u ikada mo�i da budem sre�na... niti da �e godine koje dolaze mo�i da budu bolje od ovih koje su prošle..

Ka�u ljudi da period prve krize mo�e da traje oko dve godine.. oko pet da se koliko toliko zaceli (naravno da zavisi da li ste bili ostavljena stranka ili onaj koji ostavlja ali svejedno).. Ma brate, hvala ti.. I may as well give up of everything now..

... ...

Ali bilo je u tom trenutku u kojem je presekao onu pertlu nešto radosno i osloba�aju�e, koliko god perverzno ovo zvu�alo. Mo�da, zaista treba da se razvedemo zvani�no i da stavimo ta�ku na tu rak ranu. Mo�da �u tako vratiti dušu koju mi je uzeo. Ako bude hteo da mi je vrati.

Ako ne bude hteo, ako bude mislio o meni sve najgore, ako bude svaljivao u sebi svu krivicu - ako je neka postojala - na mene, pa, mora�u dalje sa tim rancem punim cigala.

I tako.. Neki ljudi mi ka�u kao, ma bi�eš ti dobro, super si, šta kukas :dd - prijateljski naravno, i kao, ako budeš �elela dete uvek mo�eš sama da ga rodiš, danas to bar nije problem..

Pa tehni�ki nije.. Ali kako da rodim dete koje �e jednog dana saznati da "nema" oca.. Koji ne�e biti tu pored njega ili nje i da gleda kako odrasta, da joj pru�i ono što detetu treba, a to je ljubav, oba roditelja, podrška, razumevanje, uzor, primer, pomo�..

Ne znam.. mo�da grešim kad mislim da je takav na�in prili�no sebi�an...

I što me najviše nervira, kad god tra�iš nešto o razvodu uvek ti iza�u neke teme kako deca prolaze kroz to šta u vezi dece ma popizdim jebote skoro ni jedan tekst za parove BEZ dece, o razvodu u tzv. srednjim godinama �ivota... tra�im neki savet, neko iskustvo ljudi koji su prošli kroz sli�no, nešto za šta da se uhvatim, da postavim neku strukturu �ivota na noge - kakve takve.

Karijera i sve to, ma okej je.. ali �ivot bez ljubavi ' nije vredan �ivljenja.....

Sino� odgledah neki film sa Andjelinom i Denzelom, i za vreme odjavne špice pesma Pitera Gabrijela, Dont Give Up, i tekst, Nobody wants you when you lose..

Kako je to, na�alost, ta�no....

posted by marija@ at 24. jul 2009 14:48:34 | Permalink | 8 comments

110

Mon, 13 Jul 2009 10:44:00 +0200

pon - 13.07.2009

No More Shell We Part

it will no longer be necessary...

videli smo se sino�.. ne znam šta mi je to trebalo.. rekoh mu, da se rastanemo, vreme je došlo, da popijem ovaj �aj pa da se razi�emo.. svrha susreta, da bude jasno sta se desilo, da se pozdravimo kao prijatelji.. ko zna kada �emo se videti ponovo..

a nije da nam se baš razilazilo.. vozio me po okolnim jezerima gde smo gledali zalazak sunca i obli�nje zamkove, hranili labudove.. pri�ali.. otvoreno, iskreno..

rekao je, da je postao bolji �ovek zahvaljuju�i meni.. mnogo bolji nego što je bio.. (kao da ja to ne znam..)

da mu je �ao što nismo imali decu, rekoh mu, nije to bio naš (jedini) problem, problem je bio što sam htela da budem sa drugima pa ti govorila to jer nisam htela da te la�em.

da se mi razlikujemo tu jer, ja njega ni zbog jednog drugog ne bih ostavila, jer, vide�e i sam, sa tom drugom �enom, verovatno, ljubav, ako je prava, ne umire onda kada se zaljubiš u nekog drugog, �ak ni kada budeš seksualno sa tim drugim, ako ostaješ veran toj svojoj ljubavi u srcu, koja je jedinstvena i ima kvalitete koje nova ljubav (još uvek) ne mo�e imati

mogu�e da sam mu pri�ala o španskim selima za njega, mo�da me je razumeo.. sada.. mada mi je svojevremeno rekao da, ako bude sa nekom drugom �enom, to ce zna�iti kraj me�u nama..

ka�e, nije va�no, sreš�emo se za godinu dana, kad ja iz�ivim to što �elim, pa �emo mo�da nastaviti gde smo stali,

da nastavimo, lepo je re�i tako nešto, pa �ak i �uti, ali uistinu kraj je. rekla sam mu to.

ka�e, eto, on mene ne pita šta je bilo i ako je bilo sa J., rekoh mu, ako ho�eš da ti ka�em, šta god i da je bilo, bilo je nakon tvog odlaska..

razumeli smo se.

ho�e da se vidimo kad se vrati iz indije, a pre nego ja odem za beograd.

J. najverovatnije dolazi u septembru, on u septembru ide za srbiju, da se vidi s njom, jer ne�e i�i zajedno sada na taj put, on �e i�i sam.

dala sam mu svoju indijsku sim karticu da se ne gnjavi tamo da vadi drugu, on meni poklonio neki nov�ani�i� za kartice ove razne, jer sam to svojevremeno tra�ila a nisam mogla da na�em..

posted by marija@ at 13. jul 2009 12:23:53 | Permalink | 26 comments

(108 skipped) =>> 109

Thu, 09 Jul 2009 15:11:00 +0200

uto - 07.07.2009

... (još jedan nerazumljiv post ili - ko razume shvati�e ko shvati itd...)

koliko puta mogu da te izgubim, ljubavi moja..

koliko puta da se srce raspadne jos samo malo više, još malo svetla u njega da prodre, sa tamom beskrajnom u njemu da se stopi, da me crnim plaštom svetlosti zagrli, slobodom da me daruje,

koliko puta ljubavi moja, koja nisi moja nikada bio, nikada, ni ti, niti bilo ko drugi, niko mogao nije osim mo�da nekog ko nije imao sebe, poput mene koji bi se niz padine beskraja kotrljao, slavio bol, smejao se patnji, licem u lice..

samo sre�an put i po�eleti mogu. i tebi, i njoj, lepoti njenoj i savršenosti da se poklonim, tvojoj mogu�oj sre�i sre�om da nazdravim, pod stub pod senku njegovu da stanem, usud svoj poput viteštva da primim i da ne uzmaknem..

odavno sam nau�ila da te prihvatanjem pobe�ujem, budi, ti, koja jesi, takva kakva jesi, primam tu patnju i sve te grehe na sebe, ako treba nekom da smrkne da bi svanulo drugom neka to budem ja i uvek samo ja, jer ja mogu, ako je to razlog što dišem neka bude, uopšte se ne �alim, jer to je put, za mene, nije li..

nekom je dato i neka je. nekome nije, i neka bude. tvoja volja neka bude, tvoja, i moja tvoja.

u ime oca, i sina, i svetoga duha

amin.

edit:

posted by marija@ at 7. jul 2009 23:57:11 | Permalink | 17 comments

107

Wed, 17 Jun 2009 18:40:00 +0200

sre - 17.06.2009

Sre�a

e, kada bi mi neko objasnio šta je to.. odakle dolazi, koliko traje i zašto, u šta se pretvara i zašto, zašto nestaje..

zašto se u nekom trenutku �ini da je ceo svet naš, moj, svejedno, a ve� u nekom idu�em, zasigurno koji dolazi, dušu ispuni ose�aj izdvojenosti, razdvojenosti, granice, zida kroz koji nije mogu�e dodirnuti - osetiti, šta te okru�uje, kao ni okru�enje tebe..

sam, u svetu, sa svetom bez sveta..

da li je baš trenutak stvaranja onaj u kojem dodirujemo najboljeg sebe, onog iznad nas, što je najdublje u nama.. kada puštamo da ta sila proti�e, da te�e, kada to niod�ega ne zavisi, do od nas samih, da li je to istinska sre�a, jedina mogu�a..

da li su trenuci razmene zapravo samo blagosloveni trenuci koje treba slaviti, kao poklon, kao dar koji nije mogu�e zadr�ati zauvek, osim iskusiti ga dok traje, da bi u trenutku kada se razmena gasi ponovo ostali sami sa sobom, i tim, što je nad nama..

zapala sam opet u �udnu mre�u strujanja i ne mogu da im doku�im tajnovite puteve ni ciljeve, volela bih da su više prizemni, da su sagledivi, jasni, a ne samo slutnje, obrisja nekih svetova što me uvla�e u sebe..

volela bih, da mogu da dam to drugima, ako im je uopšte potrebno jer, ponekad pomislim da zapravo i uistinu niko nikom ne mo�e ništa dati (ne pokušavajte ovo da izgovorite na engleskom), da je svako svet za sebe, na svom da li unapred odre�enom putu, da iskusi ono što mora i treba, ne zavisno od bilo �ega drugog..

eto.

jedan dan potopljen kišom, sa sivim oblacima oka�enim nisko na horizontu što se spaja sa sivim morem, i galebovima koji kri�e dok kru�e iznad naših glava..

jedan trenutak izdvojen iz ve�nosti, da li upisan zauvek u matriks sveopšteg postojanja..

ili da ti jednostavno ka�em, da mi nedostaješ na �udan na�in, da si u meni i kad uopšte nisi pored mene, da me raduje ose�aj tebe, da sam zahvalana što sam te srela, što si me sreo, što se sve dogodilo baš tako kako jeste i kako je trebalo...

nekad je zaista teško re�i volim te?................ a ne o�ekivati ništa, baš ništa pod kapom nebeskom...........

edit:

sing it for me janis :))

...but i'd trade all my tomorrows for one single yesterday holding bobby's body next to mine..

...freedom s just another word for nothing left to lose......

...

posted by marija@ at 17. jun 2009 13:38:38 | Permalink | 0 comments

106

Thu, 11 Jun 2009 10:39:00 +0200

�et - 11.06.2009

e pa došlo je i to i izbe�i se nije moglo

�urka mala

društvo odabrano

veselo

lepo

sve�ano

puno toga u me�uvremenu

jedan dan sa njim, ex.. šta ve�..

zraci sunca na zalasku nad jezerom

ljubav i toplina

seta neostvarenog

umotana u prijateljstvo..

njihov dolazak,

šetnje gradom, ve�ernji izlasci

festival, mnoštvo ljudi

malo spavanja, malo hrane

neo�ekivanih nekoliko zaista lepih dana

pozivi od J., kad bi se moglo tom �icom preneti dodire, bili bismo zagrljeni tih par puta po cca pola sata..

dalje?

ne znam šta dalje.. neka te�e.. neka donese, odnese, šta god ve� �eli..

tu sam, takva sam, neka sam..

volim..

šta ili koga,

to je ionako manje bitno :))

pozdrav,

marija

ps. nedostajali ste mi ;)

posted by marija@ at 11. jun 2009 11:58:13 | Permalink | 26 comments

105

Fri, 29 May 2009 11:50:00 +0200

�et - 28.05.2009

Za Tebe

zašto mislim na tebe i ne mogu da spavam, no�ima ve�.. budim se u zoru, pre svanu�a, do�ekujem jutra vrte�i u glavi sve neke re�i, za, protiv, vode�i neki nevidljivi, besmisleni rat, �iji ishod je ve� odavno poznat.. nisi li otišao, stavio ta�ku, na svoje srce, okrenuo se u nekom drugom pravcu, vedro gledaju�i u budu�nost koja ti dolazi, oslobo�ena mene..

jesi, znam to. znam da si povratio veru u �ivot, u to da ti se sre�a mo�da ponovo smeši tu iza slede�eg ugla, da te �eka, i ti joj prilaziš, pleteš te sitne pau�inaste niti ka njoj, ideš otvorenog lakog koraka, ne okre�eš se..

znam to. sve što mi je ostalo moje je, tvoje više ama baš ništa nema tu gde sam sad.. ose�am zid, energetski izme�u nas, koji mi ne dozvoljava ni da te nazovem više, koji mi spušta ruku, vra�a slušalicu na mesto, ne da prstima da otkucaju poruku..

kao što mrtvi ne mogu biti ponovo �ivi, s onu stranu ogledala vratio li se ko.. te slike našeg zajedni�kog �ivota budu�eg, našeg mo�da deteta, sun�anih letovanja i zimskih ve�eri koje bi provodili negde ušuškani jedno kraj drugog..

nije on taj, alo bre, nerviraš me..a ako se pitaš sve to i sumnjaš u ono što ve� ionako znaš, nazovi ga, pusti ga da te ponovo povredi, oseti to još jednom, �isto da te vrati u �ivot u stvarnost pa makar ti ista bila neizdr�iva

i ne oklevaj.

...

posted by marija@ at 28. maj 2009 10:58:51 | Permalink | 10 comments

104

Sun, 24 May 2009 21:36:00 +0200

sub - 23.05.2009

Post po mogu�stvu za presko�iti...

Kada ka�em da mi ne nedostaje on, to zapravo nije ta�no.. to je vrlo daleko od istine.. nedostaje mi.. naš lepi �ivot, sve ono što je me�u nama bilo dobro, pozitivno, ljubavno, meko, ne�no, prijateljsko, podr�avaju�e.. nedostaju mi mali trenuci bliskosti koje smo delili, šifre poznate samo nama, samo naše re�i i izrazi, naše navike, naša briga i povezanost, ose�aj ispunjenosti.. kako da mi ne nedostaje to... ne znam..

nedostaju mi jutra koja smo do�ekivali zajedno, bezbrojne no�i u kojima smo bili tu jedno za drugo, njegova ruka preba�ena preko mene dok spava, naš smeh, naša saose�anja ako bi drugom nešto krenulo loše.. nedostaje mi, bog sam zna koliko.. naše beskrajne šetnje pored reke u no�ima kad nema nikoga, vo�nje bicikle pored save i dunava.. htela bih da mu �ujem glas, da ponovo osetim tu našu povezanost koje više nema, i to me otrezni, nema je više, pusti ga, kasno je..

mnogo sam toga uradila pogrešno.. mogu�e da bolje nisam umela..

mogu�e da ni on nije, da je sve tako moralo da se desi, šta sada vredi razmišljati unazad..

nisam shvatila da je on jedan sasvim obi�an �ovek, jako dobar ali obi�an �ovek, nisam volela njegovu obi�nost, kao što nisam volela njegove slabosti..

kad ka�em da mi ne nedostaje, onda to zna�i da mi ni malo ne fale sve naše sva�e, svo njegovo nasilje prema meni onda kada nije znao kuda bi i u šta udara. ne branim ga, nije trebao da uradi ono što par puta jeste. ne da me je udario, ne to, ali razbio je par stvari po ku�i, pocepao neke predmete koji su meni zna�ili, recimo, pretio mi je re�ima kad nije mogao da se odbrani od mene kada bih ga napadala za nešto.

jedno smo drugom dali mnogo, i jedno smo drugom uzeli mnogo.

nikad nije uspeo da se uklopi u moju porodicu, da je oseti svojom. stalno je hteo da me otrgne od njih, ili od mojih prijatelja, ili od onoga što bi me interesovalo a nije uklju�ivalo njega. (ovo sa drugim muškarcima je došlo sasvim na kraju...)

nisam mogla da budem u potpunosti ja sa njim, ose�ala sam njegovo neprihvatanje i nerazumevanje, njegovo kao sklanjanje u stranu ali bez ljubavi.

voleo me je onda kada bih bila tu samo za njega, kada bi prihvatala sve što je on radio, kada ne bih imala svojih �elja. bio bi sav tu za mene tada, pomogao mi je toliko puta i u toliko situacija, bio je tada potpuno velikodušan, nesebi�an, ose�ao se dobro jer mi poma�e i jer je on tu, glavni...

da nisam toliko �elela da uspemo i da opstanemo, da nisam toliko toga mogla da progutam, da oprostim, da pre�em preko svega, verovatno bi odavno odaaavno pukli.

da on nije mogao to isto da uradi toliko puta, verovatno bi me ostavio još na po�etku naše veze.

u po�etku je on bio tu za mene, onda su se vremenom uloge pormenile i ja sam bila tu za njega.

nije se sklopilo.

nismo istovremeno bili tu jedno za drugo. kako mi je �ao zbog toga.

�ujem, od nekih drugih ljudi, krenuo je u proces za australiju.. mogu�e da �e idu�e godine u ovo vreme da nas deli nekih 14 hiljada 880 kilometara, zauvek. stvarno ne znam zašto pla�em i zašto me boli, znala sam da to �eli, zašto me iznenadilo, zašto me poga�a, šta to više uopšte ima veze.. koja je razlika bio 70 ili 15 000 km daleko, ako nismo u kontaktu više uopšte...

sanjala sam ga no�as.. �udan san.. kao u beogradu smo, idemo peške pored nadvo�njaka na sajmu, prema adi, razgovaramo kao prijatelji, nismo zajedno.. on mi govori da je bio sa drugom �enom, da mu je teško jer nikada ne�e mo�i da bude s njom jer je ona.. udata.. ja ga slušam, razumem ga, �ao mi je da mu je teško.. prole�ni dan, sun�an, plavo visoko nebo..

ose�am.. da �u do kraja �ivota ostati sama, da ne�u mo�i sa drugim da stvorim to nešto, što sam �elela.. nije da odustajem, samo nemam više �ivaca, snage, ni volje, vreme je prošlo da bi se uradilo nešto. za dve nedelje punim 40, nije to malo, to je pola �ivota, ne prili�i mi više da se ponašam kao klinka, da se ose�am kao klinka. krajnje je vreme da sagledam stvari realno, podvu�em crtu, priznam poraz, sve svoje greške i grehove, da se suo�im sa rezultatom svojih dela, svojih odluka, svoje nesvesti. �ega god.

edit:...

posted by marija@ at 23. maj 2009 17:32:25 | Permalink | 16 comments