3
Poriv
Spustiti venecijanere. Zatvoriti vrata. Živeti u polumraku. Zatvoriti srce da u njega ne uđe još buke sveta. Uživati u miru. Tihim otkucajma srca. Zatvorenim očima iza kojih se odvija život koji volim. Život kakvog ga zamišljam, život kakav je dostojan ljudi. Ispuniti grudi ljubavlju, pustiti je da me preplavi i razbije zidine iza kojih živim. Bez pokreta. Biti tu i ne biti nigde. Ne biti tu i biti svugde. Ući u prostore široke da se u njima samo naše misli mogu preplesti. Samo naše vazdušne ruke, samo naša vazdušna srca, samo naša vazdušna tela u beskrajnom plesu radosti. Dodir tvojih usana mek poput pera rajske ptice. Voleti te. Biti slobodna da te volim. Da ti se radujem. Da ti se smešim kad hoću. Okružena tišinom. Tišinom bez zabrana, tišinom bez granica, ljubavlju svetom, ljubavlju bezuslovnom, ljubavlju koja nije od ovoga sveta. Voleti tako svakoga ko mojim putem prođe, zagledati se u svačije srce kao da je srce mog ljubljenog. Dodirivati tuđe duše ne kao stranac već kao prijatelj, kao najbliža ruka spasa, kao izvor isceliteljski. Voleti tako čitav svemir. Dopustiti da tako bude. Izbaciti iz svojeg srca strah posesivnost i sve ostale sapletitelje. Biti slobodna. Biti ona koja jesam.
Voleti a netražiti ljubav za uzvrat, želeti a neočekivati da ta želja bude uzvraćena, sanjati i biti sretan jer to je jedino mesto gde možemo biti zajedno, sijati od sreće kad vidim osmeh na njenom licu, patiti kad vidim suzu u njenom oku, Nežaliti zbog svega toga jer malo je onih koji mogu voleti tako, celim svojim bićem, čekati i verovati da će nam sudbina jednom spojiti puteve, i tada krenuti zajedno dalje...
At 16. jul 2006 19:59:00 marija@ said: