Kazu mi da se promenio... Daleko je od onog starog, ni nalik onom kog sam volela... Pricaju mi da propada, lumpuje po "cool" zurkama, pije sve cesce, sve vise... Videla sam ga i sama skoro, u markiranim "in" trenerkama, sa mindjusom u levom uvetu. Nije me iznenadilo to sto je takav... Nekako sam ocekivala to. A opet... Zabolelo je! Mnogo, previse... Zabolelo me je, jer sam ga mnogo volela i jer ga i dalje beskrajno volim. Vec godinu dana ni rec nismo progovorili, od one svadje... Od kako je rekao da me mrzi... Znam da nije tako mislio, jednom davno mi je obecao da, sta god da se desi, nikad nece moci da me mrzi. Ali, ipak, nisam uspela da mu oprostim. Svaku uvredu, svaku laz, svaku hladnu rec i grub pogled. Ni to sto je izabrao nju, a mogao je da ostane sa mnom... Valjda mi je previse znacio da bih mu oprostila tako nesto. Valjda i ne moze da se oprosti kada to dolazi od osobe koja ti govori da joj puno znacis. Nikada nije rekao izvini... Nikada nije pokazao da mu je zao. Jedino su Njegove oci bile pune tuge, bola i zaljenja kada su susretale moje...

Godinu dana od svega toga... Jos ga volim! Zbog Njega i Njegovih gresaka, drugi placaju cenu! Povredjujem momke koji su daleko bolji i daleko vredniji, koji me konacno zasluzuju, koji me ne bi povredili. A ja ne umem da ih volim. Jer, oni su prolazni, nateraju moje srce da zadrhti na tren, ali dosade. Prodju... Nijedan nije kao On. Nijedan nije toliko los i toliko savrsen. Nijednog, ni pre, ni posle, nisam toliko volela. Svaka uspomena iz proslosti, lepa ili bolna, nosi Njegov lik. I sve sto mi se sada desava, dobro ili lose, Njegova je krivica. A svaki naredni korak koji napravim, napred ili nazad, zavrsava se Njegovim imenom. On... On je sve za sta zivim i disem! Sad znam... On je jedini...