Svaki dan je sve gori... Bar se meni tako cini! Cak sam i prestala da se pravim da sam srecna... Prestala sam da se trudim da budem dobra prema svima... Uvek mi nadju manu... I bas me briga sta drugi misle o meni! Ja sam ja! Nisam savrsena, i imam puno mana, ali sam ono sto jesam... Ako se nekome ne svidjam, ne mora ni da se druzi sa mnom. Ne mora ni da pokusa da me upozna... Ali ne mora ni da prica gluposti o meni, kad me vec ne poznaje! Ne znam ni sama vise, dosta mi je svega! Odlucila sam da okrenem novi list. Da napravim pun krug sa svojim zivotom! Promenicu stvari koje mi smetaju, radicu ono sto volim i sto hocu, prestacu da obracam paznju na pogresne osobe i njihove reci i, u ostalom, na sve sto me cini tuznom i skracuje mi zivot. Bicu, jednostavno, ono sto jesam, kakva jesam, jer sebi sam dobra. A sto se drugih tice... Uvek ce postojati neko ko ce da me voli i ceni bas ovakvu... I to mi je dovoljno. Najvaznije od svega je, a to sam cvrsto obecala sebi, da cu od sad pozitivnije da razmisljam. Dok god mislim da mi je zivot los i da je vazno sta drugi misle, da nisam srecna itd., ja ne mogu da budem stvarno srecna. Ovako, uzivacu u malim stvarima, sa osobama koje volim i koje me vole i mozda konacno budem srecna... Verujem da jos uvek ima nade za mene...