....budna ja kradem ono sto oni sanjaju... https://www.blogoye.me/dreaming/ sr Fri, 17 Jul 2026 08:33:03 +0200 BlogOye! Rodjendan mi je bio juce, sad vec pre 2 dana, 15. januara... Napunila sam 15 godinica... Klinka! U principu, ni rodjendan mi nije jedan od omiljenijih dana... Svakoi 15. januar me potseti da godinu dana "zaostajem" u odnosu na moje drustvo... To se, naravno, i ne primeti, i uopste ne razmisljam o tome inace, ali na taj dan samo na to mislim. Elem, juce je bila zurka! Ne bas prava, nije bilo mnogo ljudi, samo njih desetak, mojih najblizih drugova i drugarica. Dosli su kod mene i kuci... Mogu da kazem da je bilo ludilo!!! Neki su popili i neko picence, slusali smo muziku, gledali klipove, igrali se sa mojim papagajem, zezali se i jeli!!! Roditelji nisu bili tu, pa smo mogli da se ponasamo slobodno. Razmontirali su mi kucu nacisto, ali vredelo je! Bio mi je to jedan od najlepsih rodjendana ikada! Ucinili su da budem srecna tog dana, i to mi je bio najlepsi poklon na svetu! Kad sam vec kod poklona, da napomenem samo sta sam dobila... Jedna "grupa" mi je kupila zutu duksericu sa crnim brojevima i slovima (matematicke operacije i izrazi, kako su samo pogodili?), druga "grupa" zutu bluzicu sa crnim lancetom i roze carapice (stalno im se "zalim" kako imam samo crne i bele sportske carape), a treca ljubicastu polu rolkicu (jer znaju da sam kupila predivne ljubicaste cizme i kaputic). Brat mi je kupio visece mindjuse od srebra (tacno zna da su mindjuse moj modni fetis). Roditelji... Crne pantalonice u Terra Novi (ne znam da li sam bas tacno napisala TN). Mada stvarno nije do poklona, svaka ima cast, sve su pogodili, pokloni su fenomenalni! Tek kada su te veceri otisli, shvatila sam da ove godine nisam ni zamislila zelju za svoj rodjendan. Mada, iz proslogodisnjih iskustava, te zelje se ne ostvaruju... Opet, volim da zamislim zelju, cisto iz radoznalosti, mozda se i ispuni. Pa sam tad, dok sam lezala u krevetu, zamislila zeljicu, iako je vec bio 16. Pa nista, drzite mi palceve da se ostvari... I da, ako ste blizu, slobodno svratite na tortu!!! :)))) Sat, 17 Jan 2009 01:20:00 +0100 https://www.blogoye.me/dreaming/56246/ Verovatno sam se vec svima smucila sa mojim glupostima, nerviranjem i tugom... Ali, sta cu, trenutno sam u takvom raspolozenju... Raspust je bio solidan, mnogo losih stvari i ono malo dobrih... Ono sto me vise brine je sto mi je godina lose pocela. Priznajem, sujeverna sam pomalo, pa se plasim da se ne nastavi u takvom stilu. Elem, jedna dobra stvar u ovih 13 dana je sto sam potvrdila ono sto sam znala... Na polugodju sam najbolja... Heh, streber! Mozda i jesam... Moji su ponosni na mene, ja sam ponosna na sebe, pa sta cu vise?! Ucili su me od malena da je lepo biti najbolji. Problem je sto mi niko nije pricao kad sam bila mala kakvu cenu nosi uspeh... Posledice svega su sto ima mnogo onih koji me mrze. Moji prijatelji kazu da su takvi samo ljubomorni... Ko zna?! Mozda sam, ipak, ja kriva za tu mrznju... Secate se onog decka koji je pricao da sam fuxa? Pa, i dalje to prica... Ali, sada ima novu verziju! Odusevicete se! Sad sam, osim toga sto sam ku*va, i monahinja!!!! Nije li to divno?! To me valjda cini "sveticom" koja se nudi svima... Ljudska glupost stvarno nema kraja! Da budem iskrena, vise mi nije bitno to sto prica, pise... Moji pravi prijatelji mi bezuslovno veruju, i to mi je vise nego dovoljno! Na neki jako cudan nacin, treba da budem zahvalna sto sve ono prica! Sad makar znam na cemu sam i ko je uz mene. Osobe za koje sam mislila da ce mozda stati na moju stranu, podrzale su njega. Devojka koju sam ja podrzavala kada je bila bolesna i kada su je svi napadali, ogovarali, ja je branila... Decko sa kojim se svaki dan vracam kuci, kome sam prastala razne gluposti i cuvala razne tajne... Malo se jesam razocarala, ali ne previse, pravi prijatelji su tu. I dalje mislim da se sve desava sa razlogom. Verovatno je ovako najbolje. Ono sto ne znam jeste kako ce, posle svega, te osobe moci da me pogledaju u oci. Posle svega sto su rekli, uradili... Ma, ja ih ne mrzim! Zalim ih! Ne interesuju me! Vise ne... Jos kazu da sam ja najgora! Najgora, najbolja, nema mnogo razlike... Ja sam ono sto jesam! Ako me takvu mrze, neka ih. Ako me smatraju najgorom, opet mi ne smeta. Meni je savest cista... PS. Hvala vam sto me iz posta u post slusate... I, da ne zaboravim, srecna Srpska Nova godina svima koji je slave!!! Tue, 13 Jan 2009 16:38:00 +0100 https://www.blogoye.me/dreaming/56034/ Ne volim praznike... U stvari, mrzim ih. Pa, nije me bilo bas dugo ovde, priznajem, bas sam se olenjila, ali eto da iskoristim priliku sad, pa da svima cestitam Novu godinu i Bozicne praznike!!! Ako volite praznike, uzivajte u njima, zelim vam sve najlepse!!!! Elem, meni je ova godina pocela kao i sve, vec standardno lose. Jedina dobra stvar je raspust. Konacno, prilika da se odmorim i "sastavim"... Ne zelim da vec sa prvim postom u 2009. godini unosim neku negativnu energiju... Ali, eto, kad sam vec ovde, da podelim sa vama divnaaaa iskustva, i mozda cujem neko misljenje... Godina mi je pocela sa starim, ali jako dragim, prijateljima... A opet, lose sam se osecala u startu: moja najbolja drugarica po prvi put u protekle 4 god nije slavila sa mnom. A nedostajao mi je i On... Bilo kako bilo, malo pica je bilo neophodno da predjem i tu noc. Nisam bila pijana, kunem se, svega sam bila svesna i nisam radila nista nepristojno... I tu noc sam pregurala, pa sam mislila, ove godine ce sve biti bolje. Nije bilo bolje... Decko, za koga sam mislila da mi je drug, napisao je na msn-u da sam fuksa (izvinite na recniku)... Da se razumemo, ne meni licno na msn-u, nego svima, na onoj poruci... Ali zato meni u lice, nije rekao nista. I nece. Ne sme... Kako samo umem da izaberem prijatelje... Oni koji me duze znaju, za koje stvarno znam da su pravi prijatelji, kazu da se ne nerviram... Kao da je to lako! Nikad za mene nisu rekli da sam takva... I nisam! Mogu da budem mnogo toga, ali ne fuksa...! Samo mi nije jasno zasto to prica! Nikad nisam uradila nista lose, nista sto bi ga povredilo... Nisam to zasluzila! Ma vise i nije bitno... Oni koji me poznaju i vole, znaju da nije tacno nista od onoga sto je rekao... I ja znam! Pa i kao fuksa, bolja sam od njega!!!! Ne nerviram se... Povredjena sam! Cak i da je stranac sa ulice, takve reci, takve lazi, bole! Ne mogu vise! Da slusam sta pricaju, da se zamaram njihovim lazima... Jos uvek znam ko sam! I ne dozvoljavam vise da to rade!!! Borim se za sebe! Idem dalje! Mozda 2009. i ne bude tako losa!!! Mozda... Tue, 06 Jan 2009 23:01:00 +0100 https://www.blogoye.me/dreaming/55661/ Svaki dan je sve gori... Bar se meni tako cini! Cak sam i prestala da se pravim da sam srecna... Prestala sam da se trudim da budem dobra prema svima... Uvek mi nadju manu... I bas me briga sta drugi misle o meni! Ja sam ja! Nisam savrsena, i imam puno mana, ali sam ono sto jesam... Ako se nekome ne svidjam, ne mora ni da se druzi sa mnom. Ne mora ni da pokusa da me upozna... Ali ne mora ni da prica gluposti o meni, kad me vec ne poznaje! Ne znam ni sama vise, dosta mi je svega! Odlucila sam da okrenem novi list. Da napravim pun krug sa svojim zivotom! Promenicu stvari koje mi smetaju, radicu ono sto volim i sto hocu, prestacu da obracam paznju na pogresne osobe i njihove reci i, u ostalom, na sve sto me cini tuznom i skracuje mi zivot. Bicu, jednostavno, ono sto jesam, kakva jesam, jer sebi sam dobra. A sto se drugih tice... Uvek ce postojati neko ko ce da me voli i ceni bas ovakvu... I to mi je dovoljno. Najvaznije od svega je, a to sam cvrsto obecala sebi, da cu od sad pozitivnije da razmisljam. Dok god mislim da mi je zivot los i da je vazno sta drugi misle, da nisam srecna itd., ja ne mogu da budem stvarno srecna. Ovako, uzivacu u malim stvarima, sa osobama koje volim i koje me vole i mozda konacno budem srecna... Verujem da jos uvek ima nade za mene... Sat, 25 Oct 2008 16:46:00 +0200 https://www.blogoye.me/dreaming/50751/ Kazu mi da se promenio... Daleko je od onog starog, ni nalik onom kog sam volela... Pricaju mi da propada, lumpuje po "cool" zurkama, pije sve cesce, sve vise... Videla sam ga i sama skoro, u markiranim "in" trenerkama, sa mindjusom u levom uvetu. Nije me iznenadilo to sto je takav... Nekako sam ocekivala to. A opet... Zabolelo je! Mnogo, previse... Zabolelo me je, jer sam ga mnogo volela i jer ga i dalje beskrajno volim. Vec godinu dana ni rec nismo progovorili, od one svadje... Od kako je rekao da me mrzi... Znam da nije tako mislio, jednom davno mi je obecao da, sta god da se desi, nikad nece moci da me mrzi. Ali, ipak, nisam uspela da mu oprostim. Svaku uvredu, svaku laz, svaku hladnu rec i grub pogled. Ni to sto je izabrao nju, a mogao je da ostane sa mnom... Valjda mi je previse znacio da bih mu oprostila tako nesto. Valjda i ne moze da se oprosti kada to dolazi od osobe koja ti govori da joj puno znacis. Nikada nije rekao izvini... Nikada nije pokazao da mu je zao. Jedino su Njegove oci bile pune tuge, bola i zaljenja kada su susretale moje... Godinu dana od svega toga... Jos ga volim! Zbog Njega i Njegovih gresaka, drugi placaju cenu! Povredjujem momke koji su daleko bolji i daleko vredniji, koji me konacno zasluzuju, koji me ne bi povredili. A ja ne umem da ih volim. Jer, oni su prolazni, nateraju moje srce da zadrhti na tren, ali dosade. Prodju... Nijedan nije kao On. Nijedan nije toliko los i toliko savrsen. Nijednog, ni pre, ni posle, nisam toliko volela. Svaka uspomena iz proslosti, lepa ili bolna, nosi Njegov lik. I sve sto mi se sada desava, dobro ili lose, Njegova je krivica. A svaki naredni korak koji napravim, napred ili nazad, zavrsava se Njegovim imenom. On... On je sve za sta zivim i disem! Sad znam... On je jedini... Wed, 22 Oct 2008 21:28:00 +0200 https://www.blogoye.me/dreaming/50563/ Opet kruze price... Po odeljenju, po mom drustvu, do osoba do kojih mi je stalo... Prethodne cetiri godine sam morala da trpim to, u Osnovnoj. Pakao koji sam morala da prezivljavam svakog dana. Svi su mislili da znaju sve o meni i mom zivotu, da uopste imaju pravo da me osudjuju, kao da su oni bolji. Nisam bila svetica, to priznajem, ali to sto su oni radili ne zasluzujem, niko ne zasluzuje... Morala sam da se odreknem mnogih stvari, da ponekad budem hladna, ponekad sebicna, da bih postigla neki uspeh i stekla titulu "najbolje". Nije da mi je ta titula trebala, ali priznacete da imponuje kada vas proglase najboljim. Dobro, osudjivali su me, na "poslovnom" nivou, ljubavnom, porodicnom, prijateljskom... Za sve su me krivili... Ali od svih tih takozvanih prijatelja, niko se nije nasao da mi kaze u lice, svi su govorili iza ledja. A svaki komentar sam znala. Bolelo je, jer je dolazilo od prijatelja. Tinejdzeri umeju da budu surovi... Jedva sam cekala da pobegnem odatle. Kao da ce u gimnaziji nesto da se promeni. A nije. Danas su mojoj najboljoj drugarici, M, pricali price... I tako skoro svaki dan. Dolaze moje 3 najbolje drugarice i prenose mi najnovije komentare. Naravno, paze da ne povrede moja osecanja, ali mene vise i ne boli. Samo sam ljuta... Niko od njih vise ne moze da gleda kako povredjujem jadnog D-a... On me, decko, voli, a ja ga zavlacim, vrtim... Prosto im dodje zao njega! Znaju oni da ja nisam losa ovako, ali nije fer sto mu to radim... Kako mogu? Ne, nece oni vise to da trpe... I sve tako... Da, niko od njih to nece da trpi, a sta ce da urade po tom pitanju??? Komentarisace sa mojim najboljim drugaricama... A niko, apsolutno niko, nece da mi pridje i da razgovara sa mnom, da mi makar pruzi sansu da se odbranim, da cuju sta ja imam da kazem... Ne volim ga, i sta sad?! Da, jako mi je drag, kao drug i nikad, nikad ne bih htela da ga povredim. Ali volim nekog drugog... Rekla sam mu, sve sam mu rekla! I da odustane od mene, i da nisam vredna bilo cega, da ne zelim da ga povredim, da je najbolje da me gleda kao drugaricu... On je sam izabrao da ovako ostane. Nikad ga ne bih povredila, ali necu iz sazaljenja da se pretvaram da ga volim. Shvatice on vremenom koliko sam ja pogresna... Kao i svi... Wed, 22 Oct 2008 21:42:00 +0200 https://www.blogoye.me/dreaming/50556/ Da... Danas je bio uzasan dan! Spavala sam jako lose i jedva par sati... Mrzim kad su mi casovi u prvoj smeni! A ni profesori nas nisu, onako pospane, stedeli... I sad kad sam dosla kuci ne smem ni da pomislim na spavanje, jer me ceka zilion stvari da zavrsim, uradim i naucim... Tako mi i treba, kad sam htela najtezu gimnaziju u gradu... Ma, na to sam se vec i navikla. Dan kao i svaki drugi... Ali, raspolozenje mi je pokvarila jedna losa vest... Otisla sam kod doktora, cisto zbog rutinskog pregleda... Pregled, inace, traje 3 minuta i sastoji se iz pregleda grla i slusanja... Medjutim, uveli su neke nove procedure za sve sportiste... Da bih dobila potvrdu da sam zdrava i da mogu da igram utakmice, sada se rade i neke dodatne stvari... Tezina, visina... To i nije bitno. Ali EKG (valjda sam dobro napisala)... Ni to me nije zabrinjavalo. EKG sam radila pre samo mesec dana i sve je bilo OK. Sad nije... Nesto nije u redu sa mojim srcem. Preskace, ili tako nesto... Mozda nije nista strasno, moram da proverim jos neke stvari, a mozda... Mozda i jeste... Prilicno sam se zabrinula... Od septembra vucem neke prehlade, prvo bronhitis, pa kijavice, grip... Ali vise nije igra, sad sam stvarno uznemirena, rec je o srcu, o mom zdravlju... I kao slag na torti, treninzi ne dolaze u obzir, utakmice jos manje... A takmicenje mi pocinje u subotu... Od 20 devojaka bas ja sam dobila priliku da igram i... Prakticno sam je upropastila... Dobro, prezivecu, kao i uvek... Ali odbojka je jedina stvar koju toliko volim i koju radim zato sto hocu, a ne zato sto moram... Odbojka je jedina stvar koja me odrzava "zivom" i koja me sprecava da ne upadnem u monotoniju koja me vec neko vreme okruzuje... Jos jedan san od kog moram da odustanem... Svakako ne prvi, a kako je sve pocelo, daleko od poslednjeg... Kakav dan...   Mon, 20 Oct 2008 16:06:00 +0200 https://www.blogoye.me/dreaming/50361/