Da... Danas je bio uzasan dan! Spavala sam jako lose i jedva par sati... Mrzim kad su mi casovi u prvoj smeni! A ni profesori nas nisu, onako pospane, stedeli... I sad kad sam dosla kuci ne smem ni da pomislim na spavanje, jer me ceka zilion stvari da zavrsim, uradim i naucim... Tako mi i treba, kad sam htela najtezu gimnaziju u gradu... Ma, na to sam se vec i navikla. Dan kao i svaki drugi... Ali, raspolozenje mi je pokvarila jedna losa vest... Otisla sam kod doktora, cisto zbog rutinskog pregleda... Pregled, inace, traje 3 minuta i sastoji se iz pregleda grla i slusanja... Medjutim, uveli su neke nove procedure za sve sportiste... Da bih dobila potvrdu da sam zdrava i da mogu da igram utakmice, sada se rade i neke dodatne stvari... Tezina, visina... To i nije bitno. Ali EKG (valjda sam dobro napisala)... Ni to me nije zabrinjavalo. EKG sam radila pre samo mesec dana i sve je bilo OK. Sad nije... Nesto nije u redu sa mojim srcem. Preskace, ili tako nesto... Mozda nije nista strasno, moram da proverim jos neke stvari, a mozda... Mozda i jeste... Prilicno sam se zabrinula... Od septembra vucem neke prehlade, prvo bronhitis, pa kijavice, grip... Ali vise nije igra, sad sam stvarno uznemirena, rec je o srcu, o mom zdravlju... I kao slag na torti, treninzi ne dolaze u obzir, utakmice jos manje... A takmicenje mi pocinje u subotu... Od 20 devojaka bas ja sam dobila priliku da igram i... Prakticno sam je upropastila... Dobro, prezivecu, kao i uvek... Ali odbojka je jedina stvar koju toliko volim i koju radim zato sto hocu, a ne zato sto moram... Odbojka je jedina stvar koja me odrzava "zivom" i koja me sprecava da ne upadnem u monotoniju koja me vec neko vreme okruzuje... Jos jedan san od kog moram da odustanem... Svakako ne prvi, a kako je sve pocelo, daleko od poslednjeg... Kakav dan...