Ne trebaju meni

tuđe usne

suviše je otisaka tvojih,

po meni,

nema mesta,

i ova koža

je već odavno tvoja.

Ni prsti tuđi

neće naći te skrivene

staze i puteljke

po mom telu

koje su tvoji utabali.

Ne trebaju ni

tuđe oči,

one neće isto milovati

i neće biti istih tajni

u njima.

I kako ću

u zagrljaju sanjati,

hoce li to tuđe ruke znati?

Ni tuđ dah,

ni glas,

neće me znati

tako uspavljivati.

Ni obraz tuđ

neće stati na moje rame

jer,

vajali smo ga

za tebe.

I ne mogu ja sad

učiti ritam tuđeg srca

kad kucam u tvom.

Ne treba mi

ne treba tuđe.

Moje mi treba.