Nasumične Misli Koje Sam Želeo Da Zapišem Pre Nego Se Potpuno Izgube Iz Mog Uma https://www.blogoye.me/dantes/ sr Mon, 09 Nov 2026 05:53:35 +0100 BlogOye! U Decembru Kad se smrznem Osetim ponovo Vrelinu tvog dlana U mom I koliko je zvezda na nebu Kada ih gledamo Sa mesta daleko od svega Samo ti i ja i onog plesa uz muziku iz kola i tvoje haljine na onom sporednom putu na ocigled meseca setim se. Sat, 29 Dec 2012 23:08:00 +0100 https://www.blogoye.me/dantes/97627/ Snovi na prodaju! Nedosanjani, u tri toma! Ili pojedinacno! Odavno zatureni, odnedavno nadjeni, prilicno prasnjavi. Snovi! Snovi na prodaju! U leto snevani, u zagrljaju. Zacinjeni nasim prstima, dodirom usana, saputanjem i uzdahom. Koriceni zvezdanim nebom, senceni mesecinom, ukraseni onim notama, pramenom kose, polovinom osmeha.   Snovi na prodaju! U tri toma, O nama, O sreci, O starosti. Ili pojedinacno. U pola cene za one koji ce ih ostvariti. Thu, 27 Dec 2012 23:32:00 +0100 https://www.blogoye.me/dantes/97617/ Ponekad me tako uhvati osećaj da neko misli na mene, da nedostajem, da me isčekuje i onda imam potrebu da pozovem, da kažem gde sam, da stižem, da sam željan, da nedostaje, da volim kao da je sve ok i kao da ništa nije bilo. Taj osećaj pripadanja kratko traje i brzo prođe ali me posle dugo boli. Thu, 27 Dec 2012 13:03:00 +0100 https://www.blogoye.me/dantes/97609/ Ne trebaju meni tuđe usne suviše je otisaka tvojih, po meni, nema mesta, i ova koža je već odavno tvoja. Ni prsti tuđi neće naći te skrivene staze i puteljke po mom telu koje su tvoji utabali. Ne trebaju ni tuđe oči, one neće isto milovati i neće biti istih tajni u njima. I kako ću u zagrljaju sanjati, hoce li to tuđe ruke znati? Ni tuđ dah, ni glas, neće me znati tako uspavljivati. Ni obraz tuđ neće stati na moje rame jer, vajali smo ga za tebe. I ne mogu ja sad učiti ritam tuđeg srca kad kucam u tvom. Ne treba mi ne treba tuđe. Moje mi treba.   Wed, 26 Dec 2012 09:47:00 +0100 https://www.blogoye.me/dantes/97594/ Kako su mi cudne misli ovih dana. Kako me vode, setaju u neke kutke svesti i razuma. U senke nekih secanja. I teraju me da zadrhtim u tami, izmame dubok uzdah. Otimaju me od realnosti te misli o nama. O tebi i meni i svakom trenutku koji mi nedostaje. A kako je sve to daleko sad. Kako si daleka. I kako je sve to sad nemoguce i nestvarno. Tesko je reci ali, mi smo sad nemoguci. A tako smo samo opipljivi i zivi u mojim mislima i na onim slikama. Kako stvarni i moguci. I sav taj smeh i radost jos uvek u meni odjekuju. I za trenutak kao da si tu i da je sve ok. Zatim osecaj da to nije ni bilo, da sam sanjao. Onda opet promena i tako danima. Ni tamo ni ovde, samo budem nem i teram se da funcionisem. I pitaju me kako sam. Kazem da sam dobro. I svi znamo i svi vide a nepodnosljiva i neprijatna tisina nas obavije jer, nema se sta vise reci. Nema reci koje bi zalecile ili popravile ili ostvarile te neke snove. Nema nacina da opisem sta je bilo i sta jeste. Nema nacina da docaram i da shvate kad ni sam ne shvatam. A znam da znaju ili bar osecaju dubinu te praznine i snagu te ... cega? tuge? nemoci? zalosti? nedostajanja? ne znam ali nema pomoci. I svi cute. Znaju da od neceg tako konacnog, bezizlaznog nema spasa i da nosim tezinu svetova na ledjima. A prokleta tisina koju nosim sa sobom govori vise, previse.  Na kraju, ja se samo umotam tom tisinom i tamom i cekam da prestane, da zaspim, da se iskljucim. A sutra ponovo. Wed, 19 Dec 2012 08:18:00 +0100 https://www.blogoye.me/dantes/97558/ mi je definitivno došla glave. Ova zima nema milosti. Ove zime je sve umrlo i umiraće još dugo, bolno i surovo. Neka umre onda i ovo ovde. Ovaj blog. Ne mogu više i ne želim da na njemu prosipam krv iz otvorenih rana. Ne mogu da na njemu govorim ono što je očigledno i što neko treba znati i osetiti. Ili ono što trebam nekom drugom reći. Više me reči napisane ovde ne leče. Kidaju me i ubijaju ponovo i samo su uvod u nove agonije. Ne želim da brišem (a malo je falilo). Znam da su meni neki izbrisani blogovi i prelepi stihovi neverovatno nedostajali. Pretenciozno, znam, ali možda nekom, nešto ovde napisano znači i možda se ponekad vrati da pročita. Zato neću da brišem. Neka umru snovi, želje, potrebe, osećanja i sve slike nek izblede. Neka umre i ovaj blog onda. Ove zime. Tue, 22 Nov 2011 11:31:00 +0100 https://www.blogoye.me/dantes/91516/ :P  :P  :P Sun, 30 Oct 2011 17:34:00 +0100 https://www.blogoye.me/dantes/91106/ besprekorno izvajanim od paperja i svile satkanim što mi kožom kao lahor prelete. što me dodirnu nežno i snagu mi daju. što na grudima mi snevaju u dlanove mi se zavuku. o tvojim prstima. Sun, 25 Sep 2011 18:11:00 +0200 https://www.blogoye.me/dantes/90873/ eto, usamljen stih napišem. Četkicom oslikam, obojim bojom tvoje kose. I onda čitam i svaka reč je tvoj lik. I svako slovo tvoj glas. I pišem tako, usamljen, i napišem tebe. Tue, 16 Aug 2011 09:45:00 +0200 https://www.blogoye.me/dantes/90374/ Hocu da te volim onako, bez reči, tiho, pogledom. Da nas ušuškam u naše postelje. Da te volim nežno, dahom i prstima samo. Da te u tami nađem, da mi na ramenu zaspiš. Hocu to večeras. Fri, 05 Aug 2011 16:43:00 +0200 https://www.blogoye.me/dantes/90182/