Meni
Blog Prijatelji
Linkovi
Prazan Box
Blog Hosting
Noćas sam...
I pesma me vraća. I nalazim neki tvoj trag. Ti ćutiš. Umoran. Ili ne postojiš?
Zaleđen.
Osećaš se prevareno? Možda ostavljeno? Zapustila sam sva naša čekanja, pocepala i prekrižila sve naše vozne redove.
Pišti.
U malom komadu moga sećanja još jedan odlazeći voz. .
Umorna sam, razumeš? Umorna od svega.
Položi me na krevet.
I ne diraj oči. Modre moje oči.
Ne pokušavaj da brišeš suze.
Jer sada kada ih pomalo nema, nedostaju mi.
Toliko sam plakala za tobom. I srećna i nesrećna. Nikada nisam znala da li me boliš ili samo prolaziš kroz moje kosti, mišiće, kroz moju krv.
A ja bezuspešno pokušavam dopustiti da istečeš iz mene. Jer se uvek u mene vratiš. I svaki put se pomalo zapanjiš nad tom istinom.
I odeš.
I ne diraj više moje haljine. Pusti neka padaju. Pusti da ludujem u svim oblicima. Možda me u nekom prepoznaš. U nekoj maloj boli.
Ma, dobro.. znam ja da još misliš na moje srce ispod bluze, ma dobro i na ono ispod nje, da se sećaš otkucaja. Znam da komuniciramo ćutanjem, da se branimo padovima, opravdavamo istinom.
I sada.. šta još mogu da ti dam?
Uzmi deo koji najviše voliš na meni.
Memories of you "... Igra mašte i mogućnosti tamo gde postoji u mislima je ljubim..."
