Svi smo mi umirali zbog par lepih očiju.

Plakali hrabro.

I gazili nas hrabro.

Ujutru igrali imitaciju života.

Nikada nisam uradila ništa posebno za tebe.

Zašto baš tvoje oči? Hladne su. Blue ice.

I možda nisu bile tvoje.

Umirao si kao svi drugi.

I to si znao pre mene.

A ja sam pustila da umreš.

Intubacija.

Reanimacija.

A znala sam da si potpisao papir.

Ne želiš da te oživljavam.

 Ti si za mene, pomerao Svetove.

Pisao Bajke.

Pravio Gradove. Vukao malter i ciglu.

Crtao Mape. Trošio Tintu.

Pisao na Dlanu.

Glumio Čarobnjaka.

Izigravao Dečaka.

Isključila sam aparat.

Ravna crta.

Nisam ti rekla;

Ja nisam hrabra.