Noćas sam...

I pesma me vraća. I nalazim neki tvoj trag. Ti ćutiš. Umoran. Ili ne postojiš?

Zaleđen.

Osećaš se prevareno? Možda ostavljeno? Zapustila sam sva naša čekanja, pocepala  i prekrižila sve  naše vozne redove.

Pišti.

U malom komadu moga sećanja još jedan odlazeći voz. .

Umorna sam, razumeš? Umorna od svega.

Položi me na krevet.

I ne diraj oči. Modre moje oči.

Ne pokušavaj da brišeš suze.

Jer sada kada ih pomalo nema, nedostaju mi. 

Toliko sam plakala za tobom. I srećna i nesrećna. Nikada nisam znala da li me boliš ili samo prolaziš kroz moje kosti, mišiće, kroz moju krv.

 A ja bezuspešno pokušavam dopustiti  da istečeš iz mene.  Jer se uvek u mene vratiš. I svaki put se pomalo zapanjiš nad tom istinom.

I odeš.

I ne diraj više moje haljine. Pusti neka padaju. Pusti da ludujem u svim oblicima. Možda me u nekom prepoznaš. U nekoj maloj boli.

Ma, dobro.. znam ja da još misliš na moje srce ispod bluze, ma dobro i na ono ispod nje, da se sećaš otkucaja. Znam da komuniciramo ćutanjem, da se branimo padovima, opravdavamo istinom.

I sada.. šta još mogu da ti dam?

Uzmi deo koji najviše voliš na meni.

Memories of you "... Igra mašte i mogućnosti tamo gde postoji u mislima je ljubim..."