Vrteo sam se ja na ovom sajtu i po drugim, zanimljivim klubovima i sajtovima poslednjih nekoliko godina. Virtuelno upoznao mnoge drage likove,pretežno ženskog roda. Nešto se sa muškima nisam preterano tipkao, valjda to tako ide. Iskreno kontaktiralo me nekoliko gay orijentisanih tipova što mlađih, što starijih, e da, i po neki tranvestit. Svima sam se uljudno zahvalio na ponuđenom druženju, guzu još nikome nisam hteo dati, mada ovi tranvestiti izgledaju sve bolje i bolje, bar na fotkama.. Doći će vreme, kad ću morati tražiti ličnu kartu prilikom upoznavanja sa nekim, hahahahaha, da ne bude posle grebanja po zidovima. Alfa mužjaci nisu prilazili, kao ni ja njima, konkurencija se valjda oseti u vazduhu, I prećutno poštuje. U surfovanje po sajtovima sličnih sadržaja upustio sam se iz čiste znatiželje. Na početku mi nije bilo jasno, gledajući američke filmove, kako neko normalan, može biti opsednut komjuterom i chatom. Kako može zanemariti kompletan realni život i utonuti u virtuelni svet mašte i kako se od tog ne može otrgnuti. Nisam shvatio da je surfovanje netom kao i svaki porok, jer da je drugačije, ljudima bi bilo lako da se otrgnu maštarija i vrate u realnost. Naravno, to je bilo vreme slabe, telefonske povezanosti sa netom, sporog protoka informacija, i što je najverovatnije, a što sebi ne želim često priznati, mog mnogo ispunjenijeg, sretnijeg i zadovoljnijeg života. Sa godinama, čovek se okruži jednim određenim krugom ljudi i nesvesno, otpočne voditi monotoni život sa uvek istim pričama, o problemima u porodici, poslu, uopšte životu. U teškim vremenima u tom malom krugu prijatelja i rodbine, neke teme postaju taboo i onda se okrenes netu. Tamo možeš birati sa kim ćeš, koliko i do koje granice torokati o bilo čemu.Tamo možeš dopuniti količinu ljubavi, strasti I emocija koje ti nedostaju. Zaljubiti se preko neta? Neeeeeee, to je za mene bilo nezamislivo. Da sam samo tada znao koliko grešim sa tom konstatacijom. Prvo, ako si već zaljubljen, teško je voleti dve ili više osoba na isti način. Tek kada ti srce prestane kucati za nekim, stvori se prostor za nekog drugog. Drugo je pitanje granica. To što svako od nas misli da može povući crtu tamo gde on hoće, apsolutno nije tačno. Crtu možeš povući do onog trenutka kad ti emocije nisu uključene, kad nema leptirića u stomaku I u mozgu i kad osoba sa druge strane ne oseća isto kao I ti. Nebitno je da li toj osobi nedostaju emocije prema tebi ili ih ima mnogo, mnogo više. Bitno je da nisu na istom nivou. Chatovati samo sa osobama približnih godina, da ili ne? Tu se ne slažem sa velikom većinom surfera. Ne prihvatam godine kao bitnu karakteristiku sagovornika. Ima i mlađih i onih starijih koji zaslužuju pažnju. Pre svega zbog inteligencije duhovitosti, komunikativnosti i zrelosti u pristupu. Godine zaista nisu dobra opcija, za odluku o tome da li ćeš se sa nekim družiti ili ne. Moram vam se stidljivo pohvaliti da sam u poslednjih nekoliko godina imao “bliske” susrete sa 15 godina mlađim i desetak godina starijim damama na obostrano, uzajamno zadovoljstvo o čemu će ovde, sporadično, biti još priče. Da li je sex bio motiv mog surfovanja??? Nije i nikada neće biti. Mnogo je muškaraca koji surfuju radi udaranja reckica i brojanja komada koje su oborili u horizontalan položaj. Ja tu imam logiku, sasvim drugu. Uvek prednost dajem kvalitetu nad kvantitetom. I čak mislim da mi je to negde duboko usađeno u moždanu koru. Znate zašto? Jednostavno i kad duša hoće, ne vredi, alatka se ne diže na svakog, ma koliko bio prijatne spoljašnosti. Ne vredi i ne ide, koliko god se ja trudio. I mislim da je tako ispravno. Čak sam imao po mene i neprijatnih susreta po tom pitanju..hahahaha, kad se samo setim….