Svakome se desilo da postanemo taoci nase veze. Neki to shvate pre, neki kasnije. Cestitam brzima, to je uvek bezbolnije i bolje resenje u odnosu na bezuspešne pokušaje ponovnog budjnja necega što je davno prestalo biti plamen. U svakoj vezi imamo talase sa amplitudama koje su vremenom sve manje i naravno gotovo svi znamo kad je veza krenula nizbrdo, ali to sebi ne zelimo odmah da priznamo. Šta raditi kada veza doðe dotle.? Teško pitanje za brzi i precizni odgovor. Jbg..moram da razmislim...